Како број животиња непрестано расте, крда дивљих вепрова разарају усеве на фармама у том подручју. Према извештају „Тајмса“, од нуклеарне катастрофе 2011. године, штета у пољопривреди коју праве свиње је удвостручена, и износи око 15 милиона долара. Свиње такође представљају и опасност за јавну безбедност. Према извештајима све је већи број напада бесних звери на локално становништво, пошто су улице постале прометније у протеклих неколико година.
Пошто свиње немају природне предаторе, локалне власти широм Јапана ангажују велика ловачка удружења ради задржавања популације под контролом. За три године, до 2014. године, број убијених свиња порастао је више од четири пута, са 3.000 на 13.000. Како преносе „Јомиури“ вести, влада у Фукушими нуди награде ловцима да би их „инспирисала“ у смањењу броја јединки. Међутим, упркос напорима, ефекат је ограничен, пошто се животиње репродукују веома брзо.
Научници са Фукушима универзитета за очување животне средине од радиоактивности, који су истраживали ширење радиоактивних материјала у области погођеној катастрофом, у потрази су за разлогом тако убрзаног размножавања ових животиња.
„Дивље свиње и ракуни су искористили евакуацију зоне, и настанили се у празним кућама у областима погођеним катастрофом, користећи их као јазбине и места за узгој младунаца“, рекао је еколог Окуда Кеитокунин за локални лист.
One boar down. Hunting season in Japan <3 pic.twitter.com/5lbZEpQEQd
— キタヤマトガンサービス (@KitayamatoG) November 22, 2015
Додатни проблем је чињеница да у локалним градовима понестаје простора за одлагање лешева убијених животиња. У граду Нихонматсу, око 56 километара од електране Фукушима, три депоније, довољно велике да приме 600 свиња, наводно су скоро пуне, па локална самоуправа каже да је остала без резервне земље. Локални ловци су чак приморани да сахрањују лешеве свиња на својим поседима.
Власти су такође спаљивале убијене свиње у општинским пећима, али „спремање“ животињских лешева тежине 100 килограма за крематоријум није баш посао из снова, а ту је и недостатак кадрова способних за извршавање задатка.
Упркос томе што се свињско месо сматра посластицом у северном Јапану, месо дивљих свиња из области Фукушиме није погодно за људску исхрану јер садржи високе концентрације радиоактивних материја. У нормалним условима једна од најздравијих врста црвеног меса, врло богата протеинима, постала је нешто сасвим супротно од „здраве хране“, пошто дивље свиње, као и обично, једу корење, орахе, бобице и мање шумске животиње, али тамо где је највиши ниво радиоактивних падавина.
Радиоактивни елемент цезијум–137 је наводно откривен код животиња на нивоу 300 пута већем од дозвољеног за људску исхрану. Због тога локалне власти издају упозорења становницима у којима им сугеришу да се уздрже од једења свињског меса.
Не постоје званични докази да су свиње биле изложене радијацији, али студије су доказале утицај нуклеарне катастрофе на мање животиње, као што су пацови, па и на биљке. У областима високог зрачења, оштећење ДНК је такође откривено у глистама, а мутација раста идентификована је код оближњег дрвећа.
До данас још увек нема доказа о настанку генетских оштећења код људи који су изложени зрачењу у Фукушими. Студија Универзитета Стенфорд у Калифорнији је показала да око 130 људи може да умре због рака изазваног катастрофом, али се упркос томе сматра да је то прилично мала цифра у односу на број становника погођених нуклеарном радијацијом.