Током три дана неформалних дијалога, који почињу у уторак, 12. априла, сваки од осам до сада пријављених кандидата званично ће се представити Генералној скупштини УН, која укључује представнике све 193 земље-чланица, као и земљама-посматрачима, Палестини и Светој столици. Јавно мњење може поставити питања кандидатима преко представника цивилног сектора и медија.
Актуелни председник Генералне скупштине УН Могенс Ликетофт рекао је да нова процедура представљања кандидата потенцијално „мења игру“ и нуди још једну прилику да се повећа транспарентност комплетне машинерије Уједињених нација и утицај ширег јавног мњења на оно што светска организација ради.
Друштвене мреже играће велику улогу у избору „првог човека УН“, а креиран је посебан веб-сајт где сви заинтересовани могу слати питања у писаном, видео или аудио-формату са хаштагом #UNSGcandidates. Изабрана питања биће прочитана током неформалних дијалога, а до сада је стигло више од 500 питања, међу којима и: „Како ће ваше залагање окончати глад у свету?“ или „Како ћете донети мир Блиском истоку?“.
Унутар УН не постоји модел за овакве дијалоге, што значи да нема правила ни када је реч о питањима. Тако неке земље-чланице време за постављање питања могу искористити за изношење политичких ставова, или могу говорити дуже него што је предвиђено — мада председник скупштине Ликетофт упозорава да ће „пажљиво гледати на сат“. Уколико остане времена, кандидатима ће питања постављати представници цивилног сектора, а након два сата предвиђена унутар УН, кандидати ће свој програм моћи да представе медијима испред скупштинске сале.
Сваки кандидат имаће на распологању два сата (телевизијског и веб-преноса), а представљање ће почети кратком презентацијом свог виђења позиције и УН од 2017. године надаље. Након уводне речи кандидата, земље чланице УН имаће два до три минута за постављање питања потенцијалним генералним секретарима у име својих земаља или географских групација.
На положају првог човека УН традиционално се смењују кандидати регија, а на реду је Источна Европа, која једина до сада није имала свог представника на челу УН.
Трка за генсека УН званично је почела децембра прошле године, писмом званичника УН којим су земље-чланице позване да номинују своје кандидате. Идеални кандидат за позицију првог човека УН је, према речима Ликетофта, „снажна и независна“ особа са „доказаним лидерским и менаџерским способностима, великим искуством у међународним односима, са јасним идејама и способностима да преобликује УН како би се суочиле се са изазовима одрживог развоја, мира, безбедности и људских права“.
Од 12. до 14. априла „интервју за посао“ пред очима читавог света имаће до сада пријављени кандидати — Игор Лукшић (Црна Гора), Ирина Бокова (Бугарска), Антонио Гутереш (Португал), Срђан Керим (Македонија), Весна Пусић (Хрватска), Хелен Кларк (Нови Зеланд), Наталија Герман (Молдавија) и Данило Тирк (Словенија). Србија још није изашла са именом свог кандидата за генсека светске организације и, поред БиХ, једина је земља бивше СФРЈ која за сада нема кандидата.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је да ће Србија подржати кандидата за генералног секретара УН „који има највише шанси да буде изабран и који је пријатељ Србије“, и додао да Влада још није одлучила о подршци било коме, па ни Вуку Јеремићу, бившем председнику Генералне скупштине УН и некадашњем шефу дипломатије Србије.
А у недавном интервјуу за Спутњик Дачић је рекао да ће се о томе разговарати на највишем нивоу, између председника Владе и председника Републике. „То је важно питање. Важно је размотрити га целовито, шта Србија добија, шта губи и да ли наш кандидат има шансу да прође“, рекао је Дачић.
