„Порошенко већ две године сања да ’поједе‘ Јацењука и чини све како би на место премијера поставио свог човека. Овде се не ради о борби за идеале, већ за новац. Премијер је тај који контролише токове новца у држави, а Порошенко претендује на место ’јединог олигарха‘ у Украјини. Док премијерску позицију не буде држао његов човек, Порошенко неће бити у позицији да оствари свој циљ“, каже за Спутњик Игор Шишкин, заменик директора Института за проучавање Заједнице независних држава.
Шишкин сматра да овде неће бити компромиса, нити евентуалног приближавања ставова. „Они могу да се грле и љубе пред камерама, али су и даље љути непријатељи“, објашњава наш саговорник. То што је Јацењук објавио одлазак са премијерске позиције победа је Порошенка, али, сматра Шишкин, донедавни премијер није неко ко се лако предаје.
„Може се очекивати да ће већ на следећем заседању Врховне раде покренути иницијативу за формирање специјалне истражне комисије за испитивање умешаности председника у корупцију. А то већ мирише и на импичмент“, каже Шишкин.
Јацењуков бег из раља украјинске економије
Леонид Слуцкиј, шеф комитета Државне думе, сматра да је одлука Јацењука могла бити очекивана с обзиром на то да он „свакако не жели да сноси одговорност за пропаст националне економије“.
Сличног је мишљења и Сергеј Лешенко, посланик Врховне раде који је на свом фејсбук-профилу објавио да „Јацењук одлази остављајући Порошенка са бројним проблемима у економији, као и оптужбама да је користио тужилаштво за обрачун са политичким противницима“.
Није тајна да је управо Запад подржавао самог Јацењука, али и све промене које су се догађале у Украјини након свргавања легалне власти. Ипак, управо западни финансијски портали, бројни утицајни економски листови, не пишу афирмативно о стању украјинске економије. „Блумберг“ је објавио је да је 2015. године Украјина једна од водећих пет држава на свету са „најнесрећнијим“ економијама.
Према оценама британског „Економиста“, Украјина је постала лидер међу државама са најлошијим економијама. Пре годину дана, према подацима украјинске филијале немачке компаније за испитивање тржишта ГФК, индекс материјалног стања грађана био је најнижи за последњих 15 година. За читав период украјинске независности ниво незапослености је достигао врхунац током претходне године, а бруто национални доходак је у односу на 1991. годину пао за 35 одсто.
Подаци компаније „Галуп“ кажу да су 2015. године Украјинци квалитету живота у својој земљи дали оцену 4, на скали од 1 до 10. Чак 79 одсто грађана је оценило економску ситуацију у земљи као „јако лошу“. Инфлација је током претходне године достигла ниво од 43,3 одсто, највише у последњих 20 година.
Директива стигла из иностранства?
Руски експерт за украјинска питања Богдан Беспаљко сматра да се у последње време, због незадовољства, појачао притисак, како унутар земље тако и са Запада. Зато је, сматра он, оставка за Јацењука „покушај да се очува образ али и полуге власти“.
Шеф комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков мишљења је да је корак Јацењука можда био последица става западних колега:
„Јацењук је практично онеспособио владу, а и сам је постао фактор нестабилности у Украјини. Зато му је Запад окренуо леђа, а он је нико без њих“.
Игор Шишкин истиче да Јацењук на власт и није ступио захваљујући подршци бирачког тела или захваљујући свом високом рејтингу. „Зато ни сад неће зависити од народа да ли ће Јацењук остати на власти“, објашњава Шишкин.
И шта сад?
Украјински политиколог Руслан Бортник сматра да ће одлазак Јацењука привремено смањити политичку напетост у Украјини, али да неће решити кључни проблем поверења становништва у владајуће структуре.
Одлазећи, Јацењук је изјавио да ће држава бити дестабилизована без нове владе. Овде би требало имати у виду да и Порошенко и Јацењук заправо желе да задрже постојеће стање ствари, односно желе да промене у саставу нове владе буду минималне. Ако би задржали своје људе у новој влади, они би и даље били у позицији да управљају ситуацијом.
Алтернативна варијанта развоја ситуације је распуштање Врховне раде и расписивање превремених избора. Ако би до тога дошло, на новим изборима ни Порошенко ни Јацењук не би добили значајну подршку гласачког тела, тако да ова опција ни једном ни другом није привлачна.
