Током видео-конференције, Путин ће космонаутима честитати празник 12. април. Он ће такође саслушати извештај руског премијера Дмитрија Рогозина и Игора Комарова, шефа руске државне корпорације Роскосмос, о развоју руске космонаутике.
Руска свемирска агенција Роскосмос, у част 55. годишњице слања првог човека у свемир, прогласила је 2016. годином Јурија Гагарина.
„То је веома важна иницијатива, то је сећање на велики догађај, који се догодио пре 55 година на Саратовској земљи, у близини Енгелса…“, рекао је шеф Роскосмоса Игор Комаров.
Према његовим речима, свемирска агенција је спремна да обезбеди експонате и материјале за будући музеј, а такође да затражи помоћ од представника космичке индустрије, центра за припрему космонаута и ветерана космонаутике.
На месту где се чувени космонаут спустио, 27 километара од Енгелса, данас се налази архитектонски комплекс „Гагаринско поље“, у чијем се централном делу налази споменик Гагарину.
У почетку се на том месту налазио стубић са даском на којој је био натпис: „Не пипајте. 12.04.51. 10 ч. 55 м. Моск. врем“.
Годину дана касније ту је направљено мало постоље, а сада се на том месту, осим споменика Гагарину, налази и обелиск са космичком ракетом.
То место је 2012. године добило статус „знаменитости од федералног значаја“.
Сам Гагарин је сматрао симболичним слетање близу Саратова, где је похађао техничку школу и где је у локалном аеро-клубу научио да лети нa авиону Јак-18.
„Мој повратак из свемира догодио се баш на тим местима на којима сам први пут у животу летео авионом“, причао је Гагарин.
Совјетски пилот и космонаут Јуриј Гагарин у свемирској капсули Восток 1 полетео је са космодрома у Бајконуру. Гагарин је облетео један круг око земље за сат и 48 минута. Кретао се брзином од 27.500 километара на сат и досегао је висину од 327 километара.
Приликом слетања, Гагарин је искочио падобраном на висини од седам километара и без проблема се приземљио.
Када је полетео у свемир имао је чин мајора, а када је слетео на земљу био је пуковник. Због подвига, 27-годишњи Гагарин је одликован и орденом Совјетског Савеза.
Гагарину су подизани споменици, улице су добијале његово име, његова слава постала је светска. Његово родно место добило је име по њему, а такође и један кратер на Месецу.
Јуриј Гагарин је погинуо 27. марта 1968. у авионској несрећи док је тестирао један млазни авион. Требало је то да буде, како је сам изјавио пред лет, један рутински задатак. Било му је свега 34 године.
Урна са његовим пепелом је постављена уз зидине Кремља.