У Сирији се одржавају парламентарни избори, а за 250 посланичких места у сиријској скупштини такмичи се чак 11.341 особа. Право гласа на изборима имају само Сиријци који живе у подручјима под владином контролом, а гласања нема једино у провинцијама Рака и Идлиб, које контролишу ДАЕШ и Нусра фронт.
Са запада стижу оштре критике — француско Министарство спољних послова оценило је парламентарне изборе у Сирији као „срамоту у организацији угњетавачког сиријског режима“.
Посланик руске Државне думе Сергеј Гаврилов, који је Сирију посетио као члан парламентарне делегације Руске Федерације, за Спутњик каже да није важно како изборе прихватају на Западу и како их тумачи опозиција, већ да је најважније да се они ипак одржавају.
„Мислим да се у изјавама опозиције осећа деструктивност, мада они трезвено посматрају ситуацију и схватају да имају мале шансе за добар резултат на ослобођеним територијама. Што се тиче става Вашингтона, тешко је замислити изборе у Сирији чије ће резултате признати САД, а да они не контролишу њихово спровођење“, каже Гаврилов.
Према његовим речима, реалност је таква да је поред општих законских питања важно и расположење сиријског друштва, посебно на ослобођеним територијама. Избеглице су почеле да се враћају у Сирију и веома је важно да народ, упркос свему, има право да бира власт.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је нешто раније да је циљ одржавања избора у Сирији да се спречи вакуум власти у тој земљи. Сергеј Гаврилов за Спутњик објашњава зашто је то важно.
„Парламенту истиче мандат и није јасно ко би могао да формира нови легитимни састав сиријске скупштине и доноси законе о будућим изборима. Мислим да би највећи удар на одржавање примирја у Сирији био управо у вакууму власти. Он је опасан јер би се лако могло десити да се тренутно примирје замени новим ратним покличима“, објашњава Гаврилов.
Како каже, избори су важни и из перспективе васпитања, развоја правне културе, формирања партија, друштвених иницијатива. На овим изборима се појавило 11 нових партија, а ослобођени градови и они који су ушли у процес помирења спремају се да у потпуности обнове демократију.
Стеван Гајић, сарадник Института за европске студије, за Радио Спутњик каже да је интересантан тренутак у којем се избори одржавају.
„То свакако говори о новој самоуверености Башара ел Асада после ослобађања Палмире и сада у јеку операција за ослобађање Алепа. Ови избори имају политичког значаја за њега у самој Сирији, али је питање да ли ће их Запад сматрати легитимним, као и део опозиције“, сматра Гајић.
За стабилизацију ситуације у тој земљи од самих избора је значајније стање на терену, односно војне операције, каже Гајић.
„Избори су значајни да би грађани видели да држава функционише и да институције раде. Важно је и да грађани стекну ново поверење у сиријску државу, као у некога ко је способан не само да се војно одбрани, већ и у институционалном смислу и то је за Асада јако значајно, као и за стабилизацију читавог региона", каже Гајић.
Истовремено, у Женеви је почео и други круг мировних преговора сиријских власти и опозиције, а специјални изасланик УН Стафан де Мистура најавио је да ће инсистирати на озбиљној дискусији о политичкој транзицији у тој земљи.
Иначе, амерички „Волстрит џурнал“ пише да су ЦИА и њени регионални партнери припремили „план дејстава“ у случају нарушавања примирја у Сирији. Циљ „плана Б“ је, наводи лист, да се снагама сиријске опозиције обезбеди систем наоружања који би им помогао при ударима на авионе и артиљеријске позиције сиријске војске.
