Реч је пре свега о питању српског Закона о универзалној јурисдикцији за ратне злочине, за који ЕК каже да не треба да буде услов за отварање преговора у Поглављу 23: Правосуђе и темељна права, те да такав став заступа од почетка, јавила је Хина.
Загребачки „Јутарњи лист“ пише данас да је приговор Хрватске на закон по којем Србија суди за ратне злочине почињене у Хрватској Европска комисија одбацила и пре него што је Хрватска блокирала Србију.
Један од кључних захтева Хрватске, за који тражи и да се угради као мерило Србији у приступним преговорима с ЕУ у Поглављу 23, оном о правосуђу и темељним правима, јесте модификација закона о надлежностима „органа власти Србије у процесуирању ратних злочина“.
Подсећа се де ових дана то питање привукло већу пажњу јавности јер је Хрватска, тиме што није дала сагласност на усвајање извештаја Комисије о мерилима за отварање тог поглавља, заправо блокирала напредак тог истог поглавља, што се у јавности представља као хрватска блокада пута Србије према ЕУ.
Питање је додатно изазвало тензије јер се Србија налази у предизборној кампањи.
Али, о том питању већ се дуго комуницира на релацији Европска комисија — Хрватска, али постоје несугласице.
Хрватска је Комисији јасно доставила своје аргументе зашто такав закон сматра неприхватљивим. Али Комисија је, након што је саслушала и Србију, која је исто тако Унији доставила своје аргументе, заправо одбацила хрватске примедбе.
То је јасно и из нон-пејпера, до којег је дошао и „Јутарњи лист“, који је припремила Европска комисија о хрватским аргументима о неприхватљивости неких одредби споменутог српског закона.
Хрватска у својим аргументима наглашава да такав закон, којим Србија своју кривичну надлежност проширује и на шест других држава насталих на територији бивше Југославије, крши општеприхваћена начела кривичног и међународног права, начело правне предвидљивости, а посебно начело немешања у унутрашње послове других држава. Хрватска наводи да пажљива анализа тог закона јасно показује да се не односи на начела универзалне јурисдикције, јер се не односи на територије било које државе, већ се ограничава само на оне с подручја бивше Југославије.
„Овај закон ствара нови хибридни принцип, непознат савременом међународном и компаративном праву“, наводи Хрватска у својим аргументима. Загреб истиче да је Србија једина која своју надлежност проширује на кривичну јурисдикцију изван своје територије на селективан начин, на шест других држава, те да Србија крши и начело примене универзалне јурисдикције „у доброј вери“.
Хрватска као пример политички мотивисане злоупотребе тог закона спомиње и оптужницу против босанскохерцеговачког политичара Ејупа Ганића, који је због те српске тужбе ухапшен у Британији.
Хрватска цитира и британског судију који је Ганића ослободио, уз образложење да „не види ништа што би могло оправдати ову оптужницу осим политички мотивисаног процеса“.
Међутим, без обзира на све хрватске аргументе, Европска комисија сматра да међународно право не спречава било коју државу да своју јурисдикцију прошири и на такозвану екстратериторијалну јурисдикцију или „универзалну јурисдикцију“.
Тај закон, према мишљењу Европске комисије, „не представља кршење суверенитета дотичне државе“ нити представља мешање у унутрашње послове те државе. Европска комисија чак наводи да би и кад би Србија укинула одредбе о оперативном делу где се спомиње надлежност над територијом бивше Југославије, и даље на основу универзалне јурисдикције могле да суде хрватским држављанима за злочине почињене на хрватској територији.
Комисија сматра да би две државе саме требало сваки случај сукоба око јурисдикције да реше у међусобној сарадњи.
Ових дана трају консултације између Хрватске и Европске комисије, али и с другим државама-чланицама, како би се пронашао начин да се процес покрене и Србија до краја јуна отвори поглавље 23. Хрватска верује да би неки од њених захтева требало да буду и мерила ЕУ према Србији у овом поглављу, било као „прелазна мерила“ која се сада уводе или као мерила за затварање.
Али, овлашћење које је Србија себи дала да суди за злочине у суседним државама није једино питање на које Хрватска има примедбе у овом поглављу, већ је ту и укупна сарадња Србије с Хашким судом, као и права хрватске мањине у Србији, подсећа лист.
