Избор за генералног секретара Уједињених нација није коцка, али јесте озбиљна трговина утицајем. Зато је важно које квоте дају кладионице, пошто су оне директан резултат процене степена утицаја кандидата, али и бочних утицаја, који су некад и важнији.
После званичне кандидатуре од стране Србије, некадашњи шеф дипломатије и бивши председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић скочио је на листи највеће светске кладионице „Вилијам Хил“ са трећег на друго место, па се сад налази иза Хелен Кларк са Новог Зеланда, а испред Ирине Бокове из Бугарске.
Сличан однос снага је и на друштвеној мрежи Твитер, ако ово троје дипломата рангирамо према броју оних који их прате. Тако Хелен Кларк има 120 хиљада пратилаца, Вук Јеремић 106 хиљада пратилаца, а Ирина Бокова нешто преко 14 хиљада пратилаца.
Међутим, важније од Твитера, али и од ранга на кладионицама, биће како их рангирају сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, а потом и остале земље у Генералној скупштини УН.
Од свега важније биће где ће се „наћи“ Русија и Америка, односно који кандидат највише одговара средини пута између ове две светске суперсиле.
Озбиљне левичарке, још озбиљније каријере
Ирина Бокова је директорка Унеска од 2009. и прва је жена на тој функцији из земаља источне Европе. Пре ове функције била је стални делегат Бугарске при Унеску, а пре тога посланица бугарске скупштине у два мандата, министарка и заменица министра иностраних послова и амбасадорка Бугарске у Француској и Монаку. Бивша је студенткиња Московског државног института међународних односа. Некадашња је чланица Комунистичке партије Бугарске. Важи за велику противницу расизма и антисемитизма.
Хелен Кларк је директорка Програма Уједињених нација за развој, што је трећи највиши положај у УН. Била је три узастопна мандата премијерка Новог Зеланда. Њена држава је слала војне трупе у Авганистан, али не и у Ирак, иако су неке медицинске и инжењерске јединице биле послате. Такође важи за противника антисемитизма, промотер је људских права, агитује за разоружање и подстицање слободне трговине, а прва је такав споразум својевремено потписала са Кином. Магазин „Форбс“ ју је 2006. рангирао као 20. најмоћнију жену на свету.
Иако је тренутно на првом месту, Хелен Кларк испуњава само један од два прелиминарна (необавезујућа) услова приликом избора за генсека Уједињених нација. Жена је, али није из источне Европе. Донекле се замерила Америци због ономадашњег заустављања споразума о слободној трговини и због поменутог одбијања да пошаље трупе у Ирак.
С друге стране, Ирина Бокова испуњава оба услова — и жена је и из источне је Европе. Западу је, чини се, постала спорна јер у први мах није била превише спорна Истоку. Међутим, чињеница да је Бугарска у НАТО-у, могла би да појача њену спорност и у Русији.
Гласање уз родни хендикеп
За обе ове даме, и Кларкову и Бокову, хендикеп може да буде управо то што су даме. Ако и код Америке и код Русије буду имале више плусева него минуса, чини се да Кинези немају праксу да гласају за жене.
Тај родни хендикеп може да буде пресудан чак и ако прођу СБ УН и дођу до Генералне скупштине јер већина муслиманских земаља гласа против жена. Наравно, било је изузетака попут, на пример, Пакистана.
Међутим, генерални наратив је да муслимани неће жену изнад главе. А муслиманских земаља је око 60 у ГС УН.
Све ово повећава шансе Вуку Јеремићу. Веома добро сарађује са Кином, никад није кварио добре односе са Русијом, уско сарађује са некадашњим „Несврстаним“ блоком земаља, па ако буде успео да закрпи спорења са Америком, скочиће му број пратилаца на Твитеру, квоте на кладионици и стварно може стати на чело света.
