Стејт департмент као проблеме на плану људских права у Србији између осталог види дискриминацију и насиље према неким мањинским групама, посебно Ромима, притисак на новинаре, корупцију и неефикасан судски систем.
У Србији ради низ независних домаћих и страних организација за људска права, које, без ограничења од стране владе, истражују и објављују своје налазе, наводи Стејт департмент у извештају о стању људских права у свету за 2015. годину.
Кад је реч о областима у којима још има проблема, у Извештају се указује да су се „најозбиљнији односили на дискриминацију и социјално насиље према припадницима мањинских група, посебно Ромима“.
Значајан проблем био је, како се наводи и „узнемиравање новинара и притисак на њих да прибегавају самоцензури“.
Корупција постоји у здравству, образовању и многим гранама власти, укључујући полицију, износи се у извештају.
Корупција и некажњивост у полицији су проблем, наводи Стејт департмент, али напомиње да су експерти цивилног друштва оценили да је квалитиет унутрашњих полицијских истрага побољшан, пре свега због примене новог законика о кривичном поступку.
У извештају се констатују „стални напори тужилаца и полиције да искорене корупцију, злоупотребе и преваре“.
Током године, наводи се, правосуђе и полиција су иницирали низ великих антикорупцијских случајева, износи се у извештају, уз пример да су власти у јуну ухапсиле 29 граничара и девет цариника за мито и кријумчарење.
Извештај указује такође да Устав Србије гарантује кривичну одговорност функционера за корупцију, али је, како се наводи, раширен утисак у јавности да влада није систематски примењивала закон и да су функционери понекад некажњено прибегавали корупцији.
Истовремено, Стејт департмент указује да је влада предузела кораке да процесуира функционере, и у полицијским снагама и у другим деловима владе после јавног разоткривања таквих злоупотреба, уз напомену да многи посматрачи сматрају да бројни слуцајеви корупције, друштвеног и породичног насља нису били пријављени и кажњени.
Стручњаци ЕУ су уз то указали на претерану употребу неодређене оптужбе „злоупотреба службене дужности“ за приватни сектор, додаје се у тексту.
Кад је реч о правосуђу, „неефикасан судски систем, чији су резултат дуготрајна и одгођења суђења, као и дуги периоди истражног притвора, такође негативно утичу на приступ грађана правди“, наводи Стејт департмент.
Други проблеми, како се износи, односе се на лоше поступање према притвореницима, малтретирање бораца за људска права, група и појединаца који критикју владу као и недостатак трајних решења за велики број расељених током ратова 1990-их.
Као проблеми су издвојени и породично насиље против жена, деце и особа са инвалидитетом, трговина људима, узнемиравање ЛГБТ популације и дискриминација мањина.
У делу извештаја посвећеном „Поштовању интегритета људи“, Стејт департмент наводи да су тортура, сурово и нехумано понашање у Србији забрањени, али полиција је, према неким тврдњама, повремено тукла притворенике и узнемиралвала особе обично током хапшења или истражног притвора како би извукла признање, иако такав доказ није валидан на суду.
Многи затвори и притворске јединице не задовољавају међународне и ЕУ стандарде и озбиљно су претрпани, уз лоше хигијенске услове, физичку злоупотребу у затворима са максималном безбедношћу, наводи Стејт департмент, позивајући се и на извештаје омбудсмана у Србији.
Закон забрањује арбитрарна хапшења и притвор и влада се углавном придржавала тих забрана.
Када је реч о суђенима, Стејт департмнет наводи да је независно судство гарантовано уставом, али да су судови и даље подложни корупцији и политичком утицају.
У Србији, како се износи, нема потврђених извештаја о политичким затвореницима и притвореницима, али има извештаја да је влада хапсила људе под оптужбом за корупцију из политичких разлога.
У домену приватности, у извештају се наводи да Устав забрањује арбитрарно нарушавање приватности, приватности, породице, преписке, али да је било извештаја о непоштовању забране мешања у преписку или комуникацију и да полиција повремено приликом истраге није поштовала закон према коме за надзор комуникације мора да се има судски налог.
Истакнути борци за људска права, „верују да су власти пратиле њихову комуниакцију, а већина посматрача верује да власти селективно прате комуникацију, прислушкују разговоре и читају мејлове и пошту“, указује Стејт департмент.
Када је реч о „Поштовању грађанских слобода“ и посебно „слободе говора и штампе“, Стејт департмент указује да устав грантује слободу говора и штампе, али да „нетранспарентност властнишва над медијима, стална укљученост владе у власништво над медијима и претње и напади против новинара поткопавају ту слободу“.
Премда су независне медијске организације углавном биле активне и износиле широк спектар ставова, има извештаја да је влада вршила притисак на медије, износи Стејт департмент, позивајући се на извештаје омбудсмана из 2014. и „Хјуман рајтс воча“ из јула ове године.
Већина штампаних и електронских медија су, како се наводи, независни и у приватном власништву, али држава и даље има знатне медијске ресурсе. Приватизација државних медија се наставља, али није извршена до рока 1. јула, нити до продуженог рока 31. октобра.
Неке медијске организације нису откриле јавно у чијем су власнишву, због чега посматрачи доводе у питање њихову независност, стоји у извештају.
Иако закон забрањује претње или притисак на медије и новинаре, током године неки новинари и медијске организације су били жртве вандализма, застрашивања и физичких напада, наводи Стејт департмент, додајући да је НУНС је од 22. децембра забележио 34 случаја вербалних претњи, физичких напада и напада на имовину медијских посленика, а да су власти обезбедиле 24-часовну полицијску заштиту новинарима који су били изложени претњама.
„Било је извештаја да је влада активно настојала да усмерава извештавање медија о низу питања“, износи Стејт департмент.
Уз то, медији понекад прибегавају аутоцензури због економског притиска, наводи Стејт департмент, зато што, како се верује, средства за оглашавање која контролише држава, попут оних у јавним предузећима и општинама, имају значајан удео у приходима од реклама.
Нема извештаја да је влада ограничавала или онемогућавала приступ интернету или цензурисала садржај на интернету.
