Руски министар енергетике Александар Новак најавио је ових дана, на састанку са стручњацима за енергетику, да очекује постизање договора о замрзавању производње нафте који ће имати „лабав“ оквир, уз тек неколико обавезујућих ставки за земље извознице.
„Споразум неће бити круто формулисан, више ће имати карактер џентлменског договора“, пренео је речи Новака један од учесника састанка иза затворених врата. Потписивање обавезујућег документа се, како је пренето, не очекује.
Сличне информације имали су ових дана и аналитичари АБН банке.
„То неће бити споразум већ изјава о намери којом ће произвођачи поручити да ће, буде ли све у реду, задржати производњу на јануарском нивоу“, навео је економиста те банке Амро Ханс ван Клиф.
Оптимизам после информације неименованог дипломатског извора да су Русија и Саудијска Арабија постигле договор о замрзавању производње и да коначна одлука неће зависити од Ирана, пригушила је, међутим, изјава саудијског министра за нафту Али ел Наимија.
„Заборавите ту тему“, рекао је он за лист „Хајат“ на питање о смањењу производње нафте.
Све очи упрте у Иран
Техеран је пак још раније поручио да не намерава да учествује у договору о замрзавању производње док не достигне капацитет од четири милиона барела дневно. Толико је нафте правио пре него што су Ирану уведене међународне санкције због нуклеарног програма. По укидању санкција Техеран жели да надокнади пропуштено. Тренутно производи 3,1 милион барела нафте дневно.
Отуд поново скепса у погледу исхода састанка у Дохи.
Престолонаследник Саудијске Арабије изјавио је раније да ће његова земља пристати на замрзавање производње само ако се са тим сложи и Иран.
Зато су очи произвођача нафте опет уперене у Техеран и његову спремност да пристане на „лабави“ договор тринаесточланог чланог ОПЕК-а (овог пута појачаног Русијом), који контролише две трећине светске производње нафте.
Јер, према оцени аналитичара, извесно је да би замрзавање производње донело и повећање цене нафте која је сада нешто изнад 44 долара по барелу.
Истраживачка кућа „Вуд Мекензи“ (Wood Mackenzie) сматра да евентуални сутрашњи договор о замрзавању производње неће одмах имати велики утицај на цену. Али, поскупљење нафте са ценом од 60 долара по барелу могло би да уследи до краја 2017. године.
Агенција „Блумберг“ је ту изјаву нафтног стручњака Стјуарта Вилијамса пренела са недавне конференције у Кувајту, када је оценио да ће резерве нафте до краја ове године бити незнатно смањене, док ће у трећем кварталу 2017. године тај пад бити снажнији, што ће се одразити на цену.
Шта ако договора не буде
У дужем периоду, тренутни тренд смањења улагања у нафтни сектор може, како је упозорио, да доведе до тога да на тржишту „црног злата“ до 2025. године буде мањкало више од 20 милиона барела нафте дневно.
Аналитичари Банке Амeрике пак сматрају да би сутрашњи договор ОПЕК-а утицао на повећање цене нафте и да би она могла да достигне, па и премаши 50 долара.
„Стабилан ниво производње земаља ОПЕК-а, рачунајући и Русију, (без Ирана) може да доведе до недостатка нафте на тржишту у трећем кварталу“, навео је „Блумберг“ оцену стручњака Банке Америке.
Они сматрају да ће цена нафте порасти ако споразума о замрзавању буде, без обзира на то да ли би он био са слабијим или чвршћим механизмом контроле његовог спровођења.
У случају да договор о ограничавању производње ипак не буде постигнут, цена нафте би, по оцени аналитичара банке, пала и максимално би износила 40 долара по барелу. Тај пад би могао да оде и на 30 долара у случају да Саудијска Арабија повећа производњу као одговор на повратак Ирана на тржиште нафте, сматрају у Банци Америка.
