Са њим смо разговарали и о томе како су шиити и сунити уопште и заратили у Ираку, затим о ситуацији у Јордану након израелске окупације Палестине, као и о тренутној мигрантској кризи.
Како се сва дешавања на Блиском истоку одражавају на Јордан, с обзиром да се та земља са једне стране граничи са Ираком, а са друге са Сиријом?
– Ситуација у Јордану је стабилна, живимо у миру и потпуној сигурности. Међутим, иако наши грађани тренутно не брину о тероризму, живимо у веома напетој и стресној ситуацији јер су наше комшије нестабилне. Границе са Ираком и Сиријом су затворене и свесни смо да морамо бити опрезни како не бисмо допустили да терористи уђу у нашу земљу.
Истовремено, иако живимо без тероризма, то не значи да унутар земље не постоје поједине терористичке ћелије. Међутим, оне су тренутно неактивне и мирне, тако да верујемо да ћемо преживети ову кризу без неког већег утицаја на Јордан.
С обзиром да се Јордан сматра најплоднијом земљом света, како се ова ситуација одражава на извоз пољопривредних производа?
– Политички и економски гледано, ми имамо велике проблеме јер су затворене границе и не остварујемо извоз из Јордана. Поред тога, са великим потешкоћама извозимо и у Европу, будући да је транзит преко Сирије и Турске затворен. Међутим, један од већих проблема представљају мигранти и избеглице из Сирије и Ирака. То је већ дугогодишњи проблем, који је почео још од израелске окупације Палестине.
Могу то да упоредим и са ситуацијом која се догодила током рата у Југославији, с обзиром да сам био студент на Београдском универзитету 1967. године, па познајем менталитет вашег народа. Те исте године је почео Шестодневни рат између Израела и Палестине. Још увек се добро сећам како смо у Југославији били окружени бригом, љубављу и солидарношћу од стране колега, професора и али и власти.
Каква је тренутно ситуација са мигрантима у Јордану?
– У Јордану тренутно живи око 10,5 милиона људи, од чега је само 6,5 милиона Јорданаца, док су све остало мигранти и избеглице. Све је почело још 1947. године након формирања Израела, када је у Јордан ушло скоро милион Палестинаца, што је било једнако тадашњој целокупној јорданској популацији.
Затим је нови талас избеглица из Палестине ушао у Јордан након Шестодневног рата, чинећи да укупан број избеглица из те земље износи 2,8 милиона, односно 42 одсто укупне јорданске популације. Већину Палестинаца смо третирали као наше сопствене, дајући им пуна права. Међутим, након грађанског рата у Либији 1976. године, Јордан је прихватио скоро 30.000 либанских избеглица. Нова криза са избеглицама наступила је по америчкој окупацији Ирака 2003. године, када је у Јордан прешло 800.000 Ирачана, док је последња таква ситуација наступила 2011. године, када је у нашу земљу прешло 1,4 милион Сиријаца.
Јордан се сматра светом земљом хришћанства. Каква је ситуација са хришћанима?
– Јордан и Палестина су свете земље, место где се родио Исус Христос. Сви трагови његовог живота и даље постоје у Витлејему, Јерусалиму, Јордану, то је основа хиршћанства. Управо та религија се родила и учврстила у Јордану и Палестини. Због тога, нормално је да у овим земљама живе хришћани. Можете ли да замислите то место без хришћана? Уколико хришћани не могу да живе у својој домовини, где треба да живе?
Преко 15 векова хришћани и муслимани су живели заједно у миру и благостању. Заједно су бранили своју територију, интересе и независност, заједнички се борили против својих непријатеља. Међутим, последњих неколико десетина година све се изменило. Сведоци смо грађанског рата између самих муслимана, као и међу хришћанима и муслиманима. Свакако да постоји разлог за то, односно постоје они који су утицали да то тако буде, а то је тероризам.
Тероризам је узео маха након америчке окупације Ирака 2003. године. Дакле, тероризам је дошао заједно са Американцима. Вековима Ирачани нису ни гледали ко је шиит, а ко сунит. Међутим, доласком Американаца та разлика је постала веома битна након чега су међусобно заратили. Идеја избеглиштва у потпуности је повезана са идејом о тероризму. Ако желимо да средимо ситуацију са избеглицама, морамо да победимо тероризам.
Хоће ли икада, према Вашем мишљењу, доћи до краја сукоба између шиита и сунита?
– Тај сукоб ће се свакако једног дана завршити, међутим питање је на који начин. Ми се надамо да ће тај крај бити фер за све нас.
