„Морамо да разговарамо“, поручују НАТО званичници. Истовремено, међутим, западна војна алијанса у Европи распоређује нове нуклеарне бомбе, а Русија упозорава „да Сједињене Америчке Државе планирају да се врате својој некадашњој неодговорној пракси ходања по ивици нуклеарног рата“.
Однос НАТО–а и Русије био је тема „Спутњик интервјуа“ у петак, чији су гости били политиколог Александар Павић и новинар „Политике“ Бојан Билбија.
Треба ли свет да страхује од овог односа, или је мирољубива коегзистенција ипак могућа, у мултиполарном светком поретку који је у настајању? Зашто је НАТО одлучио да обнови дијалог са Русијом који је једнострано прекинуо пре две године, после присаједињења Крима Русији?
Зашто је, уопште, северноатлантски војни савез наставио да постоји после распада Варшавског пакта, и због чега је прекршио обећање да се неће ширити ка Истоку, према границама Русије?
Што се обнове дијалога НАТО–а и Русија тиче, „досадашње искуство нам говори да Запад жели да разговара када жели себи да купи време“, наводи Александар Павић.
„Мислим да је руски успех у Сирији натерао Запад да се врати дијалогу, он је ту увидео да је Русија показала да поново може стратешки да му парира. Руси пак на ову обнову дијалога сигурно гледају прагматично. Они ће прихватити дијалог, али, поучени искуством у последњих 25 година, сигурно је да неће спуштати свој гард као што су можда били спремни до пре неких 10 година. Дакле, овај развој ситуације је краткорочно и средњорочно позитиван, али још нема назнака да је НАТО променио своју доктрину и своје намере даљег заокруживања и обуздавања Русије.“
„НАТО преживљава захваљујући Русији, а Русија преживљава упркос НАТО–у“, каже Бојан Билбија.
„Другим речима, да нема ’агресивне‘ Русије, НАТО би изгубио сврху свог постојања… Истовремено, НАТО је дошао до самих граница Русије, и Русија сада и нема другог избора до да тражи излаз, и то много енергичније неко икада пре.“
Долазак НАТО–а до самих граница Русије резултат је прекршеног обећања датог тадашњем Совјетском Савезу после уједињења Немачке, да даљег ширења на Исток неће бити. Генерални секретар НАТО–а Манфред Вернер, у говору у мају 1990. године, подсећа Павић, „дословце је рекао да се НАТО неће ширити даље од Немачке. Они су то прекршили кроз три рунде проширења које су уследиле, а сада се спрема и четврта, улазак Црне Горе у НАТО“.
Зашто је НАТО прекршио то обећање? Какав се интерес крио иза тога?
Александар Павић: „Интересантно је да је Џорџ Кенан, један од првобораца Хладног рата, током деведесетих година јавно упозоравао да ће ширење НАТО–а, у најмању руку, довести до новог хладног рата, а вероватно и до врућег рата… Међутим, доласком Била Клинтона на власт у Вашингтону је превладала нова елита, неоконзервативна и неолиберална, које се у много чему преклапају, а која је у основи антируска… Треба напоменути и да је некадашњи војни командат НАТО–а Весли Кларк јавно говорио о свом разговору са (тадашњим замеником америчког секретара за одбрану) Полом Волфовицем 1992. године, који му је рекао да САД имају пет до 10 година у којима може да смени све режиме на Блиском истоку које је Совјетски Савез инсталирао или подржавао, пре него што се појави нови стратешки такмац. Из свега овога, дакле, можемо јасно да идентификујемо кривца за све садашње тензије, поред осталог, и на европском тлу.“
Бојан Билбија: „НАТО је, поред осталог, и један бизнис пројекат. Просто, реч је о пословним интересима: производња непријатеља — што већи, као што је Русија, то боље — у директној је вези и са производњом (и продајом) наоружања и са овладавањем туђим ресурсима… Зато сам и скептичан према могућности да дође до неког трајног решења односа — то би, једноставно, директно задирало у материјалне интересе најбогатијих и најмоћнијих кругова у Америци.“
НАТО је, такође, и главна полуга којом САД држи контролу над Европом, напомиње Билбија. „НАТО спречава Европу да постане важнији геополитички играч на глобалној сцени“, сагласан је и Павић: „Лорд Исмеј, први генерални секретар НАТО–а, још педесетих година је објаснио шта је његова сврха: да држи Американце у Европи, Русе ван Европе, а Немце доле (у подређеном положају). Ништа се ту није променило, НАТО испуњава управо ту сврху. Он јесте средство којим се Американци држе у Европи, како би се спречило да једна независна Европа, у складу са сопственим интересом, заједно са Русијом ради на стварању велике Европе, од Лисабона до Владивостока. Садашња елита Европске уније пак ради против сопственог интереса.“
Бојан Билбија закључује: „Русија сад, од пре неколико година, и то је ново у њеној приступу, ради на томе да НАТО буде укинут. Све више руских званичника, наиме, заговара тезу о једној, јединственој и недељивој безбедности у Европи, која би обухватила све европске државе у оквиру те структуре. То онда више не би био НАТО, који обухвата само једну групу земаља. Сигуран сам да је то идеја од које Русија неће одустати.“
