Познати геополитички стручњак сматра да постојање Северноатлантског пакта може да се сматра застарелим.
НАТО представља „анахронизам“, између осталог и због тога што узима на себе и оне функције које нису у његовој надлежности. То се дешава, на пример, због евроинтеграција држава Источне Европе које рачунају на „европеизацију“, а не на заштиту, наводи Фридман.
„Чланство у ЕУ и НАТО требало је, по плану, да претвори бивше совјетске републике и савезнике СССР-а у државе Запада“, истиче Фридман, вероватно оптужујући Грузију и Украјину које би хтеле да се придруже блоку.
Али НАТО је војни савез и интеграција нових држава у Западну Европу није био циљ за његово стварање. Функција ове организације била је заштита тих држава и целе остале Европе, али је та функција „атрофирала“ зато што је све мања вероватноћа избијања рата. Све у свему, ти принципи су застарели након распада СССР-а и потписивањем Мастрихтског уговора, који је означио почетак стварања Европске уније. Војна мисија је испарила, а пакт остао, наводи експерт.
Фридман сматра да су оправдани страхови Европљана да је САД изгубила поверење у НАТО, а блок више не представља гаранцију безбедности.
Он сматра да Американци не намеравају да задрже водећу улогу у савезу у оном облику какав је данас, а Европа није способна да на себе преузме ту улогу, јер „нема ниједног војника, ни технику, ни мотивацију да било шта предузме“.
Узрок томе је јер је Европа постала „слаба сила“ НАТО-а, а учешће европских земаља у војним операцијама САД само је нешто више од симболичног. Због тога блок све мање игра улогу у доношењу одлука Вашингтона, док „Европљани честитају једни другима што су паметнији од америчких каубоја“.
Глобална ситуација како за НАТО тако и за САД прилично је песимистична. Основе пакта су се изгубиле. Сједињене Државе су одавно изгубиле жељу да делују у оквирима ограничења НАТО-а. На летњем самиту у Пољској сви ће говорити да је неопходно предузети неке мере, али ништа неће бити урађено“, закључује Фридман у свом чланку.
