Подршка грађана Европској унији је доста испод 50 одсто. Пoследњих година, та подршка бележи тренд пада. Према најновијем истраживању Цесида, кад се у питање анкетиранима заједно ставе ЕУ и НАТО, свега 11 одсто грађана сматра да је улазак Србије у ове савезе добро решење, односно 71, 6 одсто анкетираних грађана сматра да то није добро решење.
Такође, дужи низ година је индикативан однос младих према учлањењу Србије у ЕУ.
Зато је Спутњик у свом студију угостио двојицу студената Универзитета у Београду — Филипа Живановића са Правног факултета и Златка Милошевића са Факултета политичких наука.
Укрстили смо њихове ставове и аргументе.
Филип Живановић тврди да је изразито против Европске уније јер смо сведоци да ЕУ није гарант ни економске, ни безбедносне стабилности. То се, додаје, показује и на примеру мигрантске кризе, а све фразе да је ЕУ стабилна организација која има механизме да води самостално своју политику падају у воду.
Златко Милошевић пак тврди да се активно залаже за улазак Србије у Европску унију јер Србија нема други економски, политички, као ни безбедносни оквир кроз који може обезбедити стабилност и опоравак како друштва тако и државе, осим пуног чланства у ЕУ.
Шта је за вас лично ЕУ? Зашто сте ви лично за ЕУ или нисте за ЕУ?
Златко Милошевић: Зато што просечан Европљанин живи више него дупло боље од просечног грађанина Србије. Зато што има виши степен заштите од свих облика насиља. Такође, просечан грађанин ЕУ може много лакше себе реализовати у различитим областима, има небројено више прилика јер му простор у коме живи обезбеђује безброј алтернатива.
Филип Живановић: Ми ствари посматрамо из наметнуте парадигме да је ЕУ та која треба да реши све проблеме, заборављајући да Србија има државност и традицију старију од ЕУ и да је доказала да може да изроди појединце који могу да дају допринос европској цивилизацији. Ми кад говоримо о ЕУ не говоримо о европској цивилизацији јер је ЕУ пар екселанс политички пројекат. ЕУ, чини ми се, мења улогу НАТО-а: служи да држи Немце доле, Американце унутра, а Русе напољу.
Златко, шта би било другачије у Вашим студијама да је Србија кад сте уписивали факултет била у ЕУ?
Златко Милошевић: Младом човеку су потребни институти који би му пружили могућност да напредује у изучавању. Међутим, не постоји могућност да Србија младим људима пружи савремене лабораторије или институте. Уласком у ЕУ добила би одређена средства која би током година могла да улаже у те институте, па млади више не би одлазили.
Да се Ви, Филипе, дружите са истомишљеницима или имате колеге са факултета који су на супротном политичком становишту? Шта међусобно разговарате?
Филип Живановић: Људи са којима се срећем и дружим су углавном сличног размишљања као ја јер су то људи који се данас не информишу само преко ТВ екрана или конвенционалних извора информација, већ су то људи који читају и путују. Највећи проблем младих у ЕУ је непостојање изграђеног система вредности, то што се ЕУ своди само на пуки материјализам, а људи са којима разговарам су укорењени у традицији и на читаву причу гледају из дубље перспективе. Њима јесте битно да имају сигуран посао, да добро живе, да могу да планирају своју будућност, породицу, али су на становишту да ЕУ није гарант тога. Да смо сами творци своје судбине.
Разговарате ли и разумете ли и оне колеге које не мисле као Ви?
Филип Живановић: Па да, то су људи који углавном проблематику ЕУ везују за егзистенцијалну страну. Који верују да ће нам уласком у ЕУ порасти стандард нагло и да ћемо пуким уласком постати уређена земља. Међутим, кад се мало загребе испод те приче, сви они на крају дођу на сличну позицију. Сви кажу да ЕУ има проблема, да се ми не можемо поредити ни са Немачком, ни са Норвешком, ни са Шведском, али, ето, ми немамо други избор.
Златко, како Ваше колеге са факултета или другари из приватног живота гледају на придруживање Србије ЕУ и које разлоге наводе за такво мишљење?
Златко Милошевић: Што се тиче људи са којима сам у контакту, ту је пуно различитих идеја, мишљења, ставова, а спреман сам да саслушам сваки тај став и да отворимо неку дискусију као што је сад ова. Рад, памет и знање су темељи на којима треба да градимо своју земљу заједно са партнерима из ЕУ. Зато што је ЕУ далеко највећи спољнотрговински партнер Србије. И економија је главна и примарна ствар сваке земље.
Филип Живановић: Извини што упадам, али те вредности о којима говориш, о раду, о знању, то нису вредности само ЕУ, то су вредности сваког иоле нормалног друштва.
Златко Милошевић: Тако је, сваког здраворазумског друштва, сагласан сам. Да се вратим на моје другаре који су за ЕУ. Они признају да ЕУ није бајка, неће нама почети еври да расту на дрвећу ако уђемо у ЕУ. Она постоји таква каква јесте, али је објективно много боља од нас.
Да ли је за Вас, Златко, ЕУ циљ или је она средство?
Златко Милошевић: ЕУ мора бити и средство и циљ. Циљ бољег живота, а средство јер само Европском унијом Србија може стићи до бољег живота.
Шта бисте Ви, Филипе, лично изгубили ако би Србија сутра ушла у ЕУ?
Филип Живановић: Шта бих лично изгубио или добио не могу да кажем у овом моменту. Моја перцепција је да бисмо уласком у ЕУ изгубили сваки могући механизам да одлучујемо о себи самима. Изгубили бисмо економску сигурност. И не бих видео перспективу.
Шта бисте Ви, Златко, лично добили да сутра Србија уђе у ЕУ?
Златко Милошевић: Уласком у ЕУ Србији се отвара низ могућности, и друштву у глобалу и нарочито младим људима. Даје нам се могућност да играмо „утакмице“ у свим областима на великим теренима. Европа би за нас била велики скок. Мој лични бољитак је отвореност граница и отворено друштво.
