У интервјуу Армину Зиберту немачки финансијски експерт Ернст Волф каже да би могућа последица овог фијаска могла да доведе до новог конфликта на Блиском истоку.
Велики број светски важних играча, држава произвођача нафте, желео је током викенда да потпише уговор о глобалном ограничавању производње нафте. Међутим, покушај је веома брзо доживео неуспех. Какве су могуће последице?
— Да, овакав исход потенцијално је фатално опасан за читав свет. Сваки долар који се губи током ове кризе, повећава шансе да опет дође до новог конфликта на Блиском истоку, а тиме расте и опасност од прерастања тог сукоба у велики глобални оружани конфликт.
Са једне стране, имамо пад потражње јер је глобална привреда у стагнацији, а негде и у рецесији. Са друге стране, имамо превелику понуду, док истовремено цена нафте пада. Сва складишта и резервоари су свуда препуни, на светском мору стоје фигуративно речено километарски редови танкера за нафту и све то води ка томе да су одређене државе у великим проблемима: Венецуели прети банкрот, Нигерија, Ангола и Азербејџан су хитно подигли кредите. Осим тога, овакав даљи развој ситуације водиће и бројним социјалним проблемима, јер би у целом свету велики број људи запослених у нафтној индустрији могао да буде отпуштен, што ће свакако водити ка социјалним немирима.
Већина аналитичара приписује неуспех договора растућем непријатељству између регионалних сила Ирана и Саудијске Арабије. Иран чак није послао ниједног представника на састанак чланица ОПЕК–а. Шта се заправо крије иза овога?
— Наравно да постоји ривалитет између Ирана и Саудијске Арабије, али мислим да је много важније, на пример, то што моментално Саудијска Арабија не игра у корист САД. У Саудијској Арабији на власти је нови краљ и одређен број принчева води својеврсну борбу за превласт. Колико знам, министар за нафту више нема самостално право гласа, већ му један од принчева даје инструкције. Изгледа да курс који су сад Саудијци заузели не иде на руку САД. Овде се ваља подсетити да је Саудисјка Арабија до сада била одани савезник Америке у региону. Зато мислим да се иза кулиса дешавају ствари о којима заправо мало знамо.
Иран се заправо и не може кривити што након деценија које је провео под санкцијама, сада жели да понуди што више нафте…
— Да, поптуно јасно. Мислим да ће сада, када су изашли на тржиште, дати све од себе да поврате оно што је изгубљено, колико год је то могуће. Мора се отворено рећи да су санкције, које су биле наметнуте, нанеле огромне штете Ирану и да последице још увек осећа ирански народ. Према неким проценама, због санкција је умрло 30.000 иранске деце, јер нису имали неопходне лекове. То је нечувена хуманитарна катастрофа коју су изазвале САД и њени савезници.
И још једном, за нас лаике, објасните како је то могуће да се нафтом, која је ограничен и скуп ресурс, сада тако поигравају?
— Нафта је глобално најважнија роба којом се тренутно и највише тргује. Као што сам рекао имамо превелику понуду, а то је у вези са тим што се свет заправо још није опоравио од финансијске кризе из 2008. године. Економија споро расте на глобалном нивоу. Тренутно сав новац који се штампа у свету — и долари Федералних резерви у Америци, и еври Европске централне банке и новац националних банака Швајцарске и Јапана — одлази у финансијске спекулације. То што новац одлази у џепове берзанских спекуланата и брокера не помаже да се глобално опорави привреда. И то је огроман проблем у финансијском сектору. А увек срж економских проблема управо лежи у финансијском сектору.
Да ли мислите да ће државе чланице ОПЕК–а наћи излаз из ове ситуације?
— Државе ОПЕК–а саме по себи су важне као индикатор. У овом тренутку оне производе од 30 до 35 одсто светске нафте. Неке од држава ОПЕК–а се уопште не придржавају договора донесених у оквиру организације. Треба имати на уму да се у садашњим условима ОПЕК такође готово распада, као и ЕУ и сви економски савези створени у прошлости. Данас се сви воде истом крилатицом: „Спасавај се ко може“.
Може ли се, једноставно, рећи да су ниске цене нафте добре за потрошаче, али лоше за светску економију?
— Добро је онима који морају да плате бензин и за неке енергетске бранше. Али, у целости је јако лоше за светску економију и читав глобални социјални поредак. Нафтна индустрија запошљава много људи, а то значи и да би стотине хиљада људи могло остати без посла, јер се проблеми увек решавају преко леђа оних који су најмање заштићени.
