Мастило се честито није осушило папиру Споразума ЕУ и Турске о мигрантима, тек стигле су обостране претње да ће доћи до једностраног раскида уговора, уколико друга страна не испуни своје обавезе.
Док шеф турске дипломатије Ахмет Давутоглу упозорава да ће Турска престати да испуњава свој део споразума уколико до јуна не добије визну либерализацију, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер одговара да захтеви Турској за укидање виза неће бити ублажени.
Коме одговара визна либерализација?
Професор Факултета политичких наука у Беогрду др Слободан Самарџић сматра да је пре месец дана Турска добила повољан аранжман са ЕУ, повољнији него што је то ико очекивао и да је данас, по свој прилици, неким учесницима у ЕУ засметало понашање Турске. Он подсећа да ЕУ све теже долази до заједничких ставова и врло је вероватно да је та концесија од пре месец дана последица једног тешког консензуса.
„Сасвим је могуће да је извршен притисак на Ангелу Меркел, која је била на челу тог процеса као најауторитативнији премијер у ЕУ, да она постави некакве додатне услове“, оцењује Самарџић за Спутњик.
Он додаје да је прича о визној либерализацији можда најтежа за ЕУ, али да је то нешто што Турска очекује одмах. ЕУ је рекла Турској да је то процес који ће трајати, а то није било написано у изворном документу, тако да је Ердоган реаговао увредљиво и практично прибегао уцени. С друге стране, Ердоган се осећа јаким зато што зна колико је ЕУ зависна од његове блокаде наставка миграција према Европи.
„Државе-чланице ЕУ не желе визну либерализацију, и ту није реч о спорости усаглашавања бирократије, већ о усаглашавању највиших представника ЕУ, дакле и у Европском савету и Савету министара. Они су спори, а спори су зато што се не слажу. Ја мислим да ЕУ, или већем броју држава-чланица, не одговара визна либерализација“, каже Самарџић.
Мртворођенче
Он сматра да се неће остварити визна либерализација и да ће Турска полако почети почети да уцењује ЕУ пуштањем одређеног броја људи у Грчку и даље према Медитерану и земљама ЕУ и врло је вероватно да ће се поновити сценарио од прошлог лета (мигрантска криза).
„Да нема проблема миграције, вероватно би Унија омогућила Турској визну либерализацију, али је управо проблем што се Унија боји, а ја мислим с правом, што би тако била отворена могућност уласка у земље ЕУ људима из Сирије или Ирака који ће лако у Турској добити фалсификовани пасош и представити се европским граничарима као Турци, а не људи из Ирака, Сирије или Авганистана који имају везу са Исламском државом и који раде за њих. То је проблем и мислим да је то нерешив проблем“, закључује Самарџић.
Социолог др Слободан Рељић, бивши главни и одговорни уредник НИН-а сматра да је уговор Турске и ЕУ немогућ од самог почетка.
„Просто — то је само једно замазивање. Прво, тај процес не може да се реши, јер, шта је циљ Турске? Да избеглице буду на њеној територији? То је само по себи, нека врста трговине и покушај да се новцем и трговином неким полу-правима, реше проблеми који су суштински и који не могу да се разреше. Оно што ЕУ покушава — то је трговина, не људским душама него људским животима“, каже Рељић за Спутњик.
Закрпе на фронцлама
Он додаје да је друго питање колико је ЕУ јединствена целина, а да није, показало се кад су избеглице долазиле и да од „28 ентитета свако има неку своју идеју“. Ово што се данас дешава „личи на очајнички покушај Ангеле Меркел да изврши неку врсту притиска у телима ЕУ да се ту нешто привремено реши што је заиста немогуће.
„Ово је један очајнички покушај Европе да неким закрпама реши суштински проблем, који је далекосежан. Ту ништа није суштински сагледано и све покушава да се купи са неколико уплата Турској али тај проблем се тако не може решити. То што Давутоглу и Јункер шаљу један другом поруку само показује на ком нивоу је то укрпљено на састанку пре месец дана“, сматра Рељић.
Према његовим речима, могуће је да се тај договор на неком нижем нивоу вештачки одржава у животу, али се он никада неће раелно реализовати.
„Та либерализација је директно подривање европске стабилности. Турска је једна велика земља и читав проблем ЕУ је у томе што је Турска превелика да би је она могла прогутати и саобразити европским вредностима. Можда се тај договор и формално распадне, али ја мислим да неће, али реално, од њега ће остати само фронцле. Споразум ће умрети на рукама Ангеле Меркел“, закључује Рељић.
