Прилив миграната са Блиског истока у Европу Виктор Орбан, председник Владе Мађарске, изгледа да је искористио да се обрачуна са политиком немачке канцеларке Ангеле Меркел по том питању. Са спремним планом „Шенген 2.0“ у десет тачака, Орбан је већ започео турнеју по европским државама како би од лидера ЕУ добио подршку за своју идеју потпуног затварања Европе пред имигрантима.
Очекивано, Орбан је прво посетио Немачку, али уместо са Меркеловом, тамо се састао Хелмутом Колом, бившим немачким канцеларом, који заступа идеју да „Европа не може да постане нова домовина за милионе угрожених људи широм света“. С обзиром да се то уклапа у Орбанов план, њихов сусрет је у немачкој штампи оцењен као нови „шамар“ Ангели Меркел и њеној избегличкој политици. Пре посете Колу мађарски премијер се састао и са баварским колегом и шефом ЦСУ Хорстом Зехофером, жестоким унутаркоалиционим опонентом Ангеле Меркел по питању политике према имигрантима.
Иначе, Орбанов акциони план већ кружи земљама–чланицама Вишеградске групе — Чешком, Словачком, Пољском. С обзором да међу тим државама још постоји страх да ће имигранти у једном тренутку поделити ЕУ на исток и запад, где ће централној и источној Европа, којима припадају поменуте државе, а које су знатно сиромашније од западног дела, имигранти остати на прсима, Орбанова офанзива се у немачкој штампи не схвата као неозбиљна.
Да ли Орбан заиста може да придобије критичну масу у ЕУ на конто имигрантске кризе и тако пољуља Меркелову?
Милош Јовановић, доцент на Правном факултету у Београду, каже да је таква опција врло могућа, с обзиром да је тема миграната шкакљива тема у ЕУ.
„Чињеница је да многе државе и народи у ЕУ нису баш отворени за прилив избеглица у своје двориште, иако се то у почетку чинило другачије. Меркелова већ и у самој Немачкој има довољно критичара због своје мигрантске политике тако да свака другачија теза, па и ова за коју се залаже Орбан, има и те како смисла, али и шансе за успех. Утолико је сасвим могуће да Орбан, ако ништа друго, оно бар изазове озбиљну расправу да ли треба имати рестриктивнију политику кад су имигранти у питању. Тако да и ако Орбан не буде имао довољну критичну масу да уздрма Меркелову, онда ће свакако та његова идеја сигурно покренути расправу унутар ЕУ о том питању. Самим тим би позиција Немачке била уздрмана“, објашњава он.
Спољнополитички аналитичар Драган Ђукановић, међутим, не верује да Орбан може на било који начин, па била у питању имигрантска политика, да „науди Немачкој.
„Знајући распоред снага у ЕУ, он нема већу подршку. Он је, међутим, свакако битан јер одражава став Средње Европе према имигрантској кризи, али суштински то не може ништа ни да угрози нити да промени“, верује он.
Мађарски премијер је већ најавио да ће у својој држави одржати референдум о квотама за избеглице јер, како је рекао, „откако имамо службени предлог Брисела на столу, имамо и велики притисак, а ако не зауставимо Брисел са тим референдумом, они ће нам наметнути масе људи са којима не желимо заједно да живимо“.
Он је одбацио било какав план квота о прерасподели избегличког терета, који је тражила Европска комисија, и предложио строжу контролу доласка избеглица, који би захтеве за азил подносили изван граница Европске уније, у „контролисаним и изолованим прихватним центрима“.
Орбан је објаснио да је морао да предложи нешто ново, јер је предлог Европске комисије за управљање мигрантском кризом био „лоше вођен“.
„Ми верујемо да у ЕУ постоје они који своје проблеме желе да реше на тај начин и они који то не желе“, рекао је Орбан, упозоривши да ЕУ не може да лиши Мађарску права да сама одлучује како ће решавати те проблеме.
Другим речима, ЕУ не може да створи систем у којем ће пустити имигранте да дођу, а након тога свакој земљи–чланици наметнути квоте којима ће одредити колико која земља мора да прими избеглица.