У Европи постоји латентни антирусизам, а из њега произилази антисрбизам, каже даље Антић, па неке жртве не могу бити равноправне са другим жртвама, а неки злочини не могу бити равноправни са другим злочинима.
Остварење Туђмановог сна
„Нико, никада није употребљавао јасеновачке жртве да оспори хрватском народу право на државу. Сребреница је сваке године повод да се тражи комадање и укидање Републике Српске, а од Хрватске нико ништа не тражи“, категоричан је Антић.
На том стратишту у Јасеновцу, како каже, убијено је више Срба, чак и према најумеренијим Хрватским проценама, него што је укупно погинуло Хрвата у 20. веку од стране Срба.
Због свега тога, за Антића никако није апсурдна ситуација да се Хрватска под окриљем Европске уније далеко лошије односи према мањинама него што је то чинила пре уласка у ЕУ.
Заваравали су ЕУ тврдњама о помирењу, а сад за тим више нема потребе. Показује да се Туђманов сан о чистој држави остварио.
„Показало се да Србија — са свим манама и одговорностима које и она има за рат — ипак нема елите које су толико задојене мржњом, као већина хрватске елите“, категоричан је Антић.
Зато и не чуди да је данас одржана службена комеморација жртвама усташког логора Јасеновац, али да на њој нису присуствовали представници Јевреја, Срба, и антифашистичких организација због релативизације и оживљавања усташтва.
Злочин заборава жртава
Комеморације се иначе одржавају у знак сећања на 22. април 1945, дан кад су пре 71 годину мушки заробљеници одлучили да пробојем побегну из логора.
Наиме, тог дана усташе су, очекујући долазак ослободилаца, почеле да уништавају логор, ископавају мртве и спаљују их, а жене су одвели у дрвене бараке и спалили их заједно са баракама.
Тада су се мушкарци одлучили да покушају пробој. Прошли су стражаре и почели да трче преко поља дугог 150 метара ка источној капији логора.
Од 1.100 заробљеника у пробој је кренуло око 600 њих, а само 90 је успело да побегне. Усташе су побиле остале.
Од њих 90, до прошле године је било живо само троје, а данас је жива 95-годишња Пава Молнар, која је такође повукла говор са комеморације јер не жели да буде прочитан тамо где нису присутни сви који би требало буду.
Концентрациони логор Јасеновац је од августа 1941. до 22. априла 1945. био логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и деца због своје верске, националне или идеолошке припадности.
До данас није утврђен тачан број убијених. На десетак локација тог логорског комплекса убијено је, према различитим подацима, између 83.000 и 600.000 људи. Утврђено је да је убијено више од 20.000 жена и 20.101 дете до 14 година.
Међутим, данас на жртве Јасеновца заборављају.
После уласка Хрватске у ЕУ и НАТО, неосуђивања хрватских злочинаца, афирмације оних који су заиста осуђени, показује се да у Хрватској постоји нешто дубље од сећања на ратове, дубље од мржње према Србима, а то је, према Антићевом мишљењу, проблем идентитета.
Очигледно постоји то уверење да хрватски идентитет није могућ без ограђивања од Срба.
„Имамо посла са дубоко шовинистичком политичком елитом у којој мали број припадника није шовинистички. Морам да кажем: Хрватски народ је добар какву је елиту произвео у 20. веку“, закључује Антић.
