Лице новчанице од 20 долара
Харијет Табмен
Рођена је око 1822. године као робиња у Мериленду под именом Араминта Минти Рос. Са 26 година удала се за Џона Табмена и са њим побегла на север САД, у Филаделфију, где није постојало робовласништво. У Филаделфији је име променила у Харијет. Убрзо се вратила на југ, како би помогла члановима породице да побегну из ропства и прикључила се покрету који је помагао одбеглим робовима да пребегну на слободу. Постала је легендарни водич одбеглих робова, које је пребацивала уз помоћ мреже сигурних кућа и тајних путева, познатих као Подземна железница. За време америчког грађанског рата радила је као шпијун за снаге Севера.
Наличје новчанице од 10 долара
Сузан Б. Антони
Рођена је 1820. године у држави Масачустес, а као тинејџерка постала је борац за укидање ропства. Била је оснивач и један од лидера женског покрета у Америци, а њена највећа тековина је лобирање за усвајање 19. амандмана на Устав САД којим се женама признаје право гласа. Антонијева је и ухапшена у покушају да гласа 1872. године и била је осуђена на новчану казну. Шест година касније представила је у Конгресу нацрт 19. амандмана. Умрла је 1906. године, четрнаест година пре него што је амандман усвојен.
Елизабет Кеди Стентон
Рођена 1815. године, заједно са Сузан Б. Антони, била је пионир америчког женског покрета. На конвенцији у Сенека Фолсу 1848. године, Стентонова је обнародовала Декларацију о правима жена која се ослањала на америчку Декларацију независности. У декларацији, коју је потписало 68 жена и 32 мушкарца, помиње се „дуги низ злоупотреба“ које су мушкарци нанели женама.
Лукреција Мот
Још једна сифражеткиња (борац за права жена, претеча феминисткиња) и лидер аболиционистичког покрета (покрет за ослобођење робова) у Америци. Мотова је такође учествовала у организовању конвенције у Сенека Фолсу, али се противила захтевима да се женама призна право гласа из бојазни да ће тај захтев законодавци схватити као неозбиљан. Без обзира на неслагања, до смрти је остала централна личност женског и аболиционистичког покрета.
Елис Пол
Најмлађа међу лидерима америчког покрета за права жена (рођена 1885. године), Полова је на скуповима сифражеткиња учествовала још као тинејџерка. Борбеног духа, 1916. године је основала Националну женску партију и организовала протесте испред Конгреса који су се често завршавали полицијским пребијањима. Била је једна од најобразованијих жена свог времена у Америци са докторатом из економије. Кућу у близини Капитол хила, у којој је било седиште Националне женске партије, председник САД Барак Обама прогласио је националним спомеником.
Соџурнер Трут
Изабела Баумфри рођена је као робиња 1797, а 1826. године, када је са ћерком побегла са фарме где је искоришћавана, променила је име у Соџурнер Трут и постала је хришћанска проповедница, аболициониста и сифражеткиња. У историји је остао упамћен њен говор из 1851. године, који је одржала у Охају, под називом „Нисам ли жена?“.
„Могу да радим и једем као и мушкарац, кад год имам прилике, исто тако да поднесем бичевање. Али, нисам ли ја жена?“, рекла је тада Трутова.
Наличје новчанице од 5 долара
Маријан Андерсон
Ћерка трговца угљем, постала је један од најбољих контраалтова на свету. Када јој је организација Ћерке америчке револуције забранила наступ због боје коже, избио је политички скандал, а Андерсонова је постала један од симбола борбе за расну једнакост у САД. У знак протеста, тадашња прва дама Америке Елеонора Рузвелт дала је оставку на место председнице организације и за Андерсонову организовала ускршњи концерт којем је присуствовало 75.000 људи, а милиони су је слушали у директном радио-преносу.
Елеонора Рузвелт
Супруга једног од најпопуларнијих америчких председника Франклина Делано Рузвелта, као прва дама провела је у Белој кући период између 1933. и 1945. године. Била је прва супруга америчког председника која је у том својству одржала конференцију за новинаре, а нацију је стално изненађивала својим активизмом и говорничким способностима. Након смрти председника Рузвелта, именована је за првог представника САД при УН. До смрти је радила као активиста за заштиту људских права, предавач на бројним универзитетима широм света и писац.
Мартин Лутер Кинг
Марш за посао и слободу из 1963. године, није био први пут да је тај баптистички свештеник свој говор почео речима „Сањам…“ (I have a dream…), то је већ урадио на скуповима у Детроиту и Северној Каролини, али речи које је изговорио у Вашингтону пред 250.000 људи остале су упамћене у историји. Говор које Мартин Лутер Кинг тада одржао постао је окосница у борби Афроамериканаца за правду и једнакост.
