Mистерија Ћилибарске собе (фото)

Собу направљену од шест тона ћилибара и обложену драгим камењем и златом украли су нацисти 1945. године из Летњег дворца Катарине Велике у близини тадашњег Лењинграда, а данашњег Санкт Петербурга, и од тада јој се губи сваки траг.

Соба је имала површину од 100 квадратних метара, а 40 квадратних метара ћилибара је било постављено међу огледала.

Мноштво спекулација, теорија, митова и легенди испреда се већ више од седам деценија, колико траје потрага за овим јединственим и вредним уметничким драгуљем.

Ћилибарска соба је „виђена“ на различитим локацијама — час је проналажена у мистериозном нацистичком „златном возу“, час је скривана у запечаћеном руднику соли у Источној Немачкој, час међу остацима потонулих бродова на дну Балтичког мора, час у тајним америчким сефовима.

По најновијој верзији, она је пронађена у пољским бункерима у Варминско-Мазурском војводству, у близини границе са руском Калињинградском облашћу.

Судбина Ћилибарске собе интригирала је многе — за њу су се интересовали совјетски лидери Стаљин, Хрушчов, Јељцин, али и филмски редитељи, ловци на благо и теоретичари завере.

Колико се потрага за њом озбиљно схватала најбоље показује да је источнонемачки Штази имао 180.000 страница докумената о Ћилибарској соби.

Ово „осмо светско чудо“ направили су немачки мајстори у 18. веку за пруског краља Фридриха Првог. Она је касније била поклоњена Петру Првом.

Катарина Велика је пренела Ћилибарску собу из Зимског дворца у империјални летњиковац у Царском селу, где је представљала највећу атракцију све до почетка Другог светског рата.

Овај јединствени у свету драгуљ саздан је у стилу барока, а стваран је 10 година, у периоду 1701-1711.

Скоро три века ова соба је била симбол руско-немачких односа.

За време Другог светског рата, 1941. године Немци су пребацили собу у краљевски замак Кенигсберг, у источној Пруској (садашњи Калињинград). Пред напад на град у пролеће 1945. године соба је нестала без трага.

Било је веома тешко замислити да више тона ћилибара може тек тако да ишчезне, па се у прво време веровало да је изгорела у рушевинама Кенигзбершког замка.

Међутим, од 1946. све чешће су се чула мишљења да је она преживела пожар, изазван бомбардовањем града од стране британске авијације.

Према неким верзијама, Ћилибарска соба је опљачкана и разграбљена од стране нациста, који су драгоцености тајно изнели у Јужну Америку после пада Трећег Рајха, а да се данас вредни предмети налазе у рукама њихових потомака.

Било је и теорија да је соба сакривена негде у Немачкој, Аустрији, Пољској или Чешкој. Причало се и да су је војници Црвене армије спалили како би уништили замак — симбол нацизма против којег су се они борили.

Једна од најневероватнијих теорија је била да је Стаљин у свом поседу имао оригиналну ћилибарску собу, док су Немци украли лажну.

Неки процењују да би она данас вредела најмање 150 милијарди долара, док други држе да је њену реалну вредност немогуће проценити.

Магија Ћилибарске собе толико је била привлачна да су политичари решили да је направе изнова.

Реконструкција је започета 1979, трајала је 25 година и коштала је више од 11 милиона долара — већи део из буџета Русије, а 3,5 милиона дала је немачка фирма „Рургаз АГ“.

На њој је радило 70 уметника и стручњака, а 2003. године свечано су је, на 300. годишњицу Санкт Петербурга, отворили руски председник Владимир Путин и немачки канцелар Герхард Шредер.

Она је сада отворена за јавност у музеју у Царском селу.

Три године уочи ове свечаности Русији су враћена два дела собе, пронађена у Немачкој — део римског мозаика, који је 1787. године направљен по наруџбини Катарине Велике, и ћилибарска комода, коју су 1711. израдиле берлинске занатлије, а која је заузимала једно од централних места у Ћилибарској соби.

Немачке власти су мозаик заплениле у породици немачког војника који је учествовао у демонтажи и паковању овог фасцинантног објекта 1941. у Русији, а након што је један од чланова породице покушао да их прода.

​Површина нове Ћилибарске собе, отворене 2003. године, износи 100 квадратних метара, а висине је скоро осам. Зидови су са три стране обложени калињинградским ћилибаром — 86 квадратних метара.

Такође, у Клеинмахову, недалеко од Берлина, постоји минијатурна копија Ћилибарске собе. 

Међутим, кажу љубитељи уметности и мистерија, ниједна од ових реплика, ма како маестрално урађена, нема лепоту и сјај оригинала.

​Последња открића пољских музеолога о новој локацији чувене собе још нису потврђена, па судбина Ћилибарске собе и даље остаје највећа загонетка 20, па и 21. века.