Према прелиминарним подацима Цесида на основу 82 одсто обрађених података, СНС је освојио 49,9 одсто гласова на ванредним парламентарним изборима. Следе СПС са 11,6, СРС са 7,8 одсто, ДС са 5,9 одсто, Доста је било са 5,2 одсто, ДСС и Двери 5 и СДС-ЛСВ-ЛДП са 5. За њихово радовање, међутим, још има времена, јер се у Цесиду ограђују да то није коначан резултат.
За разлику од борбе за опстанак, у врху табеле никаква неизвесност. Да ли ће СНС Александра Вучића узети 50 одсто или проценат више, не значи ништа са становишта апсолутне власти коју су имали и у прошлом сазиву у коме су својом вољом формирали коалицију са социјалистима Ивице Дачића.
Мада су истраживачи јавног мнења и Демократску странку Бојана Пајтића трпали у исти кош са осталима који су на ивици цензуса од пет одсто освојених гласова, она је ипак са нешто бољим резултатом избегла нервозу око испадања из парламента.
Очигледно је да је на Пајтићеву страну превагнула инфраструктура коју странка још поседује, што се пак не би могло рећи за харизму некадашњег шефа државе, Тадића, која је очигледно прилично избледела.
Насупрот демократама разних назива, којима подршка бирача константно пада, напредњаци су потврдили водећу позицију коју су имали у последња три изборна циклуса.
Када су скинули демократе са трона, маја 2012. године, коалиција „Покренимо Србију“, окупљена око СНС-а преузела је власт од ДС-а са освојен 73 мандата. Коалиција „Избор за бољи живот“ окупљена око ДС-а имала је само шест мандата мање — 67. Тада је трећепласирани СПС освојио 44 мандата, а ДСС 21 мандат.
Само две године касније, на такође ванредним парламентарним изборима, за СНС је гласало 48,34 одсто бирача. Освојила је 158 мандата.
За коалицију окупљену око социјалиста гласало је тада 13,51 одсто, што им је донело 44 мандата у Скупштини Србије. И тада је ДС прескочио цензус са 6,04 одсто гласова, а Нова демократска странка једна од неколико на које се поцепала некадашња Демократска странка, 5,71 одсто. ДСС је тада нестао са парламентарне сцене.
