Након убедљиве победе Српске напредне странке на парламентарним, покрајинским и локалним изборима у Србији, премијер Александар Вучић изјавио је да ће приоритети будуће Владе бити економски напредак државе, европске интеграције и регионална сарадња.
Политиколог Цвијетин Миливојевић за Спутњик каже да курс нове Владе и њени први задаци зависе, пре свега, од тога ко ће се наћи у Влади. Главно питање је, каже наш саговорник, да ли ће Вучић поново ангажовати СПС и Јединствену Србију као своје досадашње коалиционе партнере, или ће то бити неко други из круга опозиционих странака које су прешле изборни цензус.
У том контексту, ако бисмо гледали само изборни програм коалиције Александра Вучића „Србија побеђује“ и појединачних странака које чине ту коалицију, заправо ништа не бисмо сазнали, јер су на истој листи странке и левице и деснице, еврофанатици и русофили, анти-НАТО и про-НАТО снаге, напомиње Миливојевић.
„Просечан бирач могао је само да перципира коме је Вучић склонији — да ли онима који су за улазак у НАТО или онима који су против, да ли онима који су за признање Косова, ако је то услов за улазак у ЕУ, или онима са исте листе који сматрају да се независност Косова никада не сме признати. Ми ћемо већ на основу тога кога ће Вучић узети у ширу коалицију, ако икога узме, сазнати у ком ће правцу ићи спољна и унутрашња политика ове државе“, објашњава Миливојевић.
Он подсећа да је један од задатака које је Влади и премијеру Вучићу поставила Европска унија, током отварања појединих поглавља, био и промена Устава Србије у наредне две године. То је још један од проблема који стоји пред новом Владом.
„Хоће ли се и може ли се Устав променити? Мислим да је то неизводљиво. Чак и да Вучић сакупи две трећине гласова у парламенту да би ишао на референдум о промени Устава, то је опет скупљање баба и жаба, јер део странака које би подржале промену Устава, јер на пример сматрају да има превише посланика у Скупштини, не дели мишљење да Устав треба мењати у преамбули која помиње Косово као саставни део Србије“, напомиње Миливојевић.
Да пред новом владом нису нимало лаки задаци потврђује и чињеница да Србија мора да усклади спољну политику са политиком Европске уније, уколико жели да настави путем евроинтеграција.
„Чињеница је да је три четвртине бирачког тела у Србији против уласка у НАТО и против увођења санкција Русији. Дакле, не можете радити нешто против онога што су грађани рекли и што очекују од вас. А да не причамо о томе шта би било када би Србија за четири-пет година била у позицији да је пред вратима ЕУ, и када она од нас затражи последњу улазницу за европску породицу — међународно признање Косова, на овај или онај начин“, истиче Миливојевић.
Према његовим речима, у формирању нове Владе и испуњавању њених задатака Вучићу не иде наруку ни чињеница да је изборни цензус прешао већи број странака него што су напредњаци очекивали, па ће мањи део колача остати за функционере СНС-а који су у овим изборима видели своју дугоочекивану прилику. Додатно незадовољство унутар саме странке подгрејаће и најаве премијера да ће у новом сазиву Владе бити пуно експерата, дакле не чланова његове странке, закључује Миливојевић за Спутњик.
