Осим тога, парламентарци траже доказе да Москва дозвољава посматрачке летове изнад руске територије, укључујући и Калињинград. Политичари такође инсистирају да друге земље-потписнице споразума буду информисане да су амерички обавештајци забринути због тога што Руси наводно користе нову опрему која им даје „значајну предност“ када је реч о сакупљању података о америчкој инфраструктури.
Мада Русија користи систем надгледања АСН-ОН („Отворено небо“) који је потпуно у складу са горепоменутим споразумом, у којем су јасно дефинисане све техничке карактеристике опреме.
Према Споразуму о отвореном небу, „земља-домаћин“ сноси оперативне трошкове који се тичу одржавања авиона, али касније се ови трошкови надокнађују.
Претпоставља се да ће амандмани на нацрт одбрамбеног буџета бити размотрени крајем априла, када ће ово питање размотрити сенат, тако да би цео процес могао да траје месецима.
Руски аналитичари сматрају да није у питању новац него „бесмислена опструкција свега што се тиче Русије“.
Бивши високи функционер руског Министарства одбране Евгениј Бужински каже за интернет издање „Взгљад“ да уколико САД престану да финансирају посматрачке летове, поставља се питање да ли би уопште Вашингтон требало да буде део тог споразума.
„Нека напусте споразум о отвореном небу — на тај начин би Америка прекршила још један уговор. Јер тај споразум је једини документ у оквиру система ’мера поверења‘ у Европи који се још увек поштује и функционише. На тај начин би САД уништиле тај систем“, категоричан је Бужински.
С друге стране, аналитичар сматра да „у америчкој администрацији раде паметни људи и они неће пристати на поништавање споразума“.
Главни уредник часописа „Извоз наоружања“ Андреј Фролов сматра да је предлог америчких парламентараца „непријатељски корак“, и да би Русија могла и сама да плаћа све трошкове. Али истовремено додаје да САД и Русија имају развијене сателитске групе и зато за њих напуштање уговора о отвореном небу не би имало критичне последице.
„Међутим, тај споразум потписало је више од 30 земаља, а нема свака од њих сопствене сателит, и зато су ови посматрачки летови веома корисни за њих. Споразум о отвореном небу није толико важан за војне обавештајне службе, како се то чини на први поглед, он само даје могућност да се прецизирају подаци које се добијају са сателита. Али тај споразум има симболички и психолошки значај за изградњу међусобног разумевања“, истиче Фролов.
И војни аналитичар Виктор Литовкин у изјави за Спутњик каже да је тај споразум, као и уговор о конвенционалним снагама у Европи, важан пре свега са тачке гледишта међусобног поверења.
Саботирање споразума о отвореном небу стручњак тумачи као покушај одређених кругова да добију што више новца за војни буџет, између осталог и за модернизацију америчких авиона, који врше посматрачке летове у оквиру овог споразума.
„Осим тога, то је обична тежња америчких власти да буду изнад свих међународних споразума“, закључује Литовкин.
