Успех на изборима: Треба ту још понешто, осим друштвених мрежа

У Скупштини Србије, Доста је било биће четврта политичка опција по броју посланика, исто колико ће имати и Демократска странка. Демократе су цензус прескочиле углавном захваљујући томе што су одржале инфраструктуру странке која је за четири године опозиционог статуса доживела више цепања.

Да ли је моћ друштвених мрежа данас заиста толика да је покрету без страначке инфраструктуре пошло за руком да са 16 посланика у парламенту буде иза напредњака, социјалиста и радикала?

​Здравко Јанковић, члан Скупштине ИАБ Србија, дела европске мреже која се бави развојем тржишта дигиталног и интерактивног маркетинга, који се већ 15 година бави медијима, потврђује да резултат Доста је било показује снагу друштвених мрежа, али да оне саме нису довољне да се направи такав резултат.

„Успех тог покрета не би био могућ да његов лидер Саша Радуловић није био министар у влади Александра Вучића када су за њега били отворени традиционални медији и када је подигао сопствену познатост. Без те и такве познатости сва даља кампања кроз друштвене мреже не би имала оволику учинковитост“, каже Јанковић.

Он не мисли да је покрет Доста је било скроз без инфраструктуре јер је требало имати своје људе на више од осам хиљада бирачких места где се броје гласови. То, каже, није мала ствар.

„Мора да се призна да ту одређена инфраструктура ипак постоји. Можда не у традиционалном страначком смислу као што је имају СНС и ДС на пример, али дефинитивно Доста је било има инфраструктуру и може да функционише као остали страначки актери“, сматра Јанковић.

Он, међутим, напомиње да су странке препознале значај интернета и друштвених мрежа.

„Немам егзактан податак, али свакако се може устврдити да је дуплиран број комуникација на друштвеним мрежама на овим изборима у односу на претходне 2014. године. Практично, гро политичке расправе се преселио на друштвене мреже“, навео је Јанковић.

Оно што су била сучељавања политичара у телевизијским емисијама, сада су, како је рекао, права сучељавања на 140 карактера.

Јанковић се осврнуо и на предизборна истраживања јавног мњења, указујући на то да је најбољи прогнозер била једна од кладионица, а не ниједна од фаворизованих агенција. Грешка те кладионице износила је само 4,5 одсто,

„То говори у прилог томе да је најбољи прогнозер био онај коме од тога зависи профит, док су други радили неки вид кампање кроз презентовање одређених резултата“, оценио је он.

Професор на Факултету политичких наука Мирољуб Радојковић, стручњак за комуникологију и масовне медије, сматра такође да се само друштвеним мрежама не може приписати добар резултат Радуловићевог покрета.

„Сви знају за друштвене мреже, сви су их користили, па то није никаква посебност ни ексклузива једне странке, једино што је за њих то било много значајније“, каже Радојковић.

Он не сматра да је успех Доста је било толико изненађење, јер су показали да су озбиљна политичка организација самим тим што су прикупили довољно потписа да предају листу за изборе.

„Друго, били су прилично невидљиви у етаблираним медијима, па им није остало ништа друго него да користе алтернативне начине информисања, односно друштвене мреже. Треће, код њих је отишао највећи број гласова ’људи из протеста‘, оних који су незадовољни, који нису имали жељу да гласају ни за једну од већ опробаних опција“, објаснио је Радојковић.

Осим „људи из протеста“ привукли су, додао је, и младе који су најчешћи посетиоци друштвених мрежа.

По оцени професора ФПН-а, тешко је рећи колико су у кампањи биле кориштене друштвене мреже.

„То је немогуће сазнати јер ту имате заинтересоване људе који хоће да уђу у дијалог, али имате и ботова и тролова, оних који су инструисани од својих политичких организација да нешто коментаришу на мрежама као алтернацију, да збуњују, хвале, куде… То не може да се забележи као тираж, или гледаност“, рекао је Радојковић.

Зато је истраживачима јавног мњења лако да мере публицитет који иде кроз класичне медије. У сајбер простору то је немогуће измерити, закључује Радојковић.