Незаинтересованог посматрача у изборној ноћи (ако је таквих било) вероватно је свако обраћање фирме Цесид насмејало до суза. Ако се ико од заинтересованих, а такви су ваљда сви грађани Србије без обзира на то да ли су искористили бирачко право, засмејавао Цесидовим „прогнозама“ — смејао се, а плакао би.
Прелиминарни резултати Цесида из Војводине изгледали су као резултати из предграђа Суботице — две листе мађарске националне мањине „покупиле“ близу 50 одсто. На републичком нивоу — нереално „пумпање“ рејтинга СНС-а и „гурање“ опозиције не испод цензуса, него испод предизборних прогноза удворичких агенција за истраживање јавног мњења. После, кад је пукла брука, вађење да „споро пристижу резултати из Војводине и Београда“.
Некад угледна и од свих поштована невладина организација чије су пројекције изборних резултата биле „Свето писмо“ за све учеснике избора, за само сат, сат и по претворила се у мртваца из Хичкокове комедије „Невоље с Харијем“.
За неупућене, Харијев леш открију становници идиличног градића и ничим неизазвано осете да су одговорни за његову смрт, па га закопавају и сакривају од остатка света, затим откопавају кад се појави неки нови „доказ“, па поново закопавају, па откопавају…
Као и Цесид 24. априла — прво се закопао, па покушао да се вади, па се закопавао и безуспешно откопавао…
Цесид се у недељу увече претворио у најпознатијег Хичкоковог мртваца, који сваки час „устаје из гроба“ а није зомби. Црни хумор, а нигде Хичкока да га овековечи.
Невладина организација основана после изборне крађе ’96, једна од ретких која је заслужено поштовање градила 20 година, за само 20 минута упропастила је деценијски труд и у последњем изборном циклусу постала бизарнија од странака и коалиција које су освојиле мање гласова него што су предале оверених потписа бирача.
Тешка су времена, криза је, од нечег мора да се живи и тешко да би ико замерио Цесиду на ситном компромису зарад опстанка на „тржишту“. Али бар би Цесид требало да зна како да „штелујеш“ прелиминарне резултати, а да не испаднеш глуп у друштву. Отприлике, на првом, „репрезентативном“ узорку даш за проценат, проценат и по јачи резултат, а до објаве коначних заборави се „промашај“ у границама статистичке грешке.
Ту фору су схватиле и партије и од ’96. године резултати и прогнозе свих учесника и посматрача током изборних ноћи мање-више су били исти. Све док се Цесид 24. априла није избламирао за све паре и за сва времена.
И вратио Србију 20 година уназад. Јер од избора ’96, а посебно после 2000. године, крађа избора није била опција. Изборне резултате признавали су сви. Коначне, званичне резултате који су врло мало одступали од првих, прелиминарних, Цесидових прогноза.
А онда је 24. априла 2016. увече Цесид „заблистао“ и учинио медвеђу услугу данашњем послодавцу свог претходног програмског директора. Центар за слободне изборе и демократију (Цесид) је лошим и, мало је рећи, аматерским спиновањем успео да уједини опозицију. И скоро да врати Србију у 1996. годину — камено доба демократије.
