Највећи проблем је у томе што одлука француског парламента није обавезујућа, па ниједан француски званичник није дужан да поступа у складу са њом, већ на њу само гледа као на сигнал да нешто у спољној политици мора да се мења, каже Пророковић.
„Ја нисам сигуран да ће Француска гласати против санкција Русији — претпостављам да ће се то решавати на другачији начин, јер један део француских власти није ни учествовао у доношењу овакве одлуке. Највероватније ће се проблем решавати путем разговора и договора с осталим партнерима пре него што уопште и дође на дневни ред. На крају крајева, тај процес усаглашавања се тако и решава у европским институцијама — ретко се догоди да, када одлука једном дође на дневни ред, буде одбијена или преиначена“, тврди наш саговорник.
С економског становишта, европске земље, каже Пророковић, трпе велике губитке због санкција Русији — они се мере десетинама милијарди евра на годишњем нивоу. У светлу економске и мигрантске кризе, и све чешћих терористичких напада који захтевају огромна безбедносна издвајања из буџета, Европска унија, па чак и Француска, која је пета најјача светска привреда, не могу себи да дозволе тај луксуз да наставе да воде трговински рат са Русијом.
„Из тог разлога, ја очекујем доста колебања унутар Уније и наставак тихог сукоба између европских иституција, с једне, и држава-чланица ЕУ, са друге стране. Чини ми се да ће у овом контексту најважније бити одлука Немачке, јер уколико та земља буде чврсто инсистирала да се ублаже санкције Русији — до тога ће и доћи. Француска, Мађарска и Аустрија не могу баш пуно тога да ураде“, истиче саговорник Спутњика.
Највећи проблем је, објашњава Пророковић, што европску бирократију нико не бира — самим тим, они никоме и не полажу рачуне — а домаћи политичари зависе од гласова бирача, и зато је логично да у земљи у којој се ближе избори, као што је Француска, оваква иницијатива стигне из парламента.
Истовремено, Мински споразуми и ситуација на југоистоку Украјине су само изговори да би се наставиле санкције према Русији, упркос томе што државе-чланице ЕУ трпе велику штету, каже Пророковић. До јула има још времена, а Француска је направила искорак, као и немачки социјалисти и мађарски и словачки премијери. Дакле, број политичара и партија који се за ову иницијативу залажу је све већи, закључује саговорник радија Спутњик.
Сличног мишљења је и Михаил Нејжмаков са руског Института за проучавање глобализације и друштвених покрета. Он оцењује да је ово само почетак процеса, будући да је и извршна власт у Француској у принципу спремна да размотри ово питање — и то не само републиканци, који су у опозицији, него и друге странке. Али коначна одлука остаје на Европској унији — а она ће је, подсећа Нејжмаков, донети у јулу.
