„Ономе ко посрне треба пружити руку, а не гурати га у још дубљу пропаст. Болесног треба посетити и неговати, а залуталог упутити на прави пут“, каже патријарх и истиче да васкрсењем својим Христос сједињује овај свет и рај, а у рај пре свих других прима покајаног разбојника, дајући свима нама наду да наше живљење у покајању није узалудно.
„Иако живимо у тешком времену, пуном неизвесности и трагедијâ, не смемо, угледајући се на древне хришћане, да престанемо да се радујемо и Христовом љубављу волимо, и то не само једни друге већ и непријатеље наше, да нас ништа не би одвукло са пута живота који нам је он даривао“, навео је патријарх Иринеј у ускршњој посланици.
Ако једни другима не опростимо, неће се ни нама опростити, а ако осуђујемо, већ смо ми сами осуђени, навео је патријарх речи Господа који каже да без праштања и сагледавања сопствених сагрешења према ближњима, пријатељима и непријатељима, нећемо моћи да у своја срца примимо светлост Васкрсења нити да постанемо баштиници наде у вечност у којој нема ни страха, ни уздаха, ни туге.
Страдања и неправде не могу нас поделити
Подсећа да се цео род српски угледа на Светога Саву, који нам је непогрешиво указао на пут Христов као на једини пут живота.
„Немањићке светиње вековима сијају као светионици у магли наше историје, указујући нам на свеобухватне духовне хоризонте Царства Божјег које није од овога света. Зато нас никаква страдања и неправде овосветских моћника не могу и не смеју поделити и завадити“, поручио је првојерарх СПЦ.
Он је такође истакао да се на овај свети празник нарочито сећамо свих прогнаних Срба, који већ две деценије не могу да се врате у своје домове, али и оних који су остали да живе на прадедовским огњиштима и да, заједно са својим духовним пастирима, трпе претње и притиске само зато што су православни Срби.
„Посебно саосећамо са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији. Они, живећи и Бога славећи на исконској српској земљи, настављају да сведоче тајну Христовог страдања и Васкрсења. Светолазаревско Косово увек је било у знаку Крста и Васкрсења“, указао је патријарх Иринеј.
Подсетивши на сва српска страдања, он је казао да се српски народ увек усправљао и обнављао настављајући да хода путем Христовим, те да нас о томе најбоље уче наши свети и наше косовске и метохијске светиње, у којима почивају свете мошти многих.
Уместо плача и ридања певајмо победну песму
Патријарх подсећа и да су вековима страдале наше цркве и манастири, наша села и градови, али смо их, каже, опет обнављали, обнављајући тиме и сами себе, као живу Цркву Божју.
„Зато, уместо плача и ридања певајмо победну песму, јер у светлости Васкрсења, крст који носимо није симбол понижења и срамоте већ новог достојанства и славе. Косово и Метохија, за нас Србе и за све православне хришћане, није само географски појам већ, изнад свега, духовни простор који нас све повезује, ма где живели“, поручио је патријарх.
Он је указао да следећи косовски завет Светога кнеза Лазара, никад не смемо заборавити да је Царство небеско врхунски идеал и вечни циљ, а све земаљско је трулежно и пролазно.
„Данас хришћани страдају широм света, посебно на Блиском истоку и у Украјини“, подсетио је патријарх.
Не смемо пасти у очајање
Истакао је да је много горчине и туге у нашем народу после свих тешких година искушења кроз која смо прошли и пролазимо.
„Ипак, нипошто не смемо пасти у очајање. Јер, када страда, хришћанин се још више каје пред Богом, а истовремено се и радује јер зна да Господ неће презрети срце испуњено надом“, навео је патријарх и позвао вернике да се моле Богу да нас сачува од мржње и злих дела, а да нас научи љубави којом је он заволео овај свет.
Ако будемо у стању да препознамо бол и патњу ближњега и покајемо се за грехе своје, наш труд неће бити узалудан него ће нам бити на спасење и на живот вечни, казао је први међу једнакима на челу СПЦ.
Православне Србе и друге по свету позвао је да у братској љубави и јединству буду окренути једни другима, сабрани под окриљем своје Цркве, и да тако наставе да достојно сведоче ко су и којој вери и којем роду припадају.
Породица је „домаћа црква“
„Чувајмо светињу брака и породице васпитавајући децу у вери, страху Божјем и чистоти, не заборављајући да је породица ’домаћа Црква‘ и темељ хришћанске заједнице“, навео је патријарх.
Поручио је и да не заборавимо да смо призвани и да где год се налазили и шта год радили будемо миротворци и да на тај начин сведочимо Бога, који нам мир даје и јесте мир наш.
„Иако смо сви различити, не смемо никада да превидимо да смо сви створени по лику Божјем и позвани да будемо једно у Христу. Зато ономе ко посрне треба пружити руку, а не гурати га у још дубљу пропаст; болесног треба посетити и неговати, а залуталог упутити на прави пут“, навео је патријарх, који је позвао вернике да једни други честитају Васкрс поздравом: „Христос васкрсе“.
