Већ три деценије нас са малих екрана засмејава лик Срећка Шојића којег фантастично игра чувени Лане Гутовић. Сада се тај лик заиста преселио, тачније дојахао на политичку сцену Србије у виду измишљеног лика Љубише Прелетачевића Белог. Галопом на белом коњу је претекао и ДС, и СПС, ЛДП и СДС и завршио на другом месту, иза владајуће партије СНС. То све не би било чудно да листу не предводи фиктивни лик, који као да је позоришну сцену заменио политичком и наставио своју улогу комедијаша, овога пута по улицама Младеновца.
За само 38 дана кампање, која је требало да представља анти-кампању, листа СНП (Сарму пробо ниси) освојила је невероватних 21,1 одсто гласова и добила 13 одборника у локалном парламенту. У трку су ушли без новца, без спонзора, без политичког искуства, само са идејом „спровођења коначне и потпуне банализације јавног живота и политичког система у Младеновцу“.
Вероватно ни сами нису свесни колико су томе успели. Снимајући видео-клипове у којима се шале на рачун власти и опозиције, подсмевајући се демагошким флоскулама које ови понављају као папагаји већ годинама и деценијама, изазвали су велику пажњу код својих суграђана. А како и не би, кад су на оригиналан и сатиричан начин (на коме би им можда и Коракс позавидео) представили постојећу политичку сцену, све њене прљаве игре, борбу за власт и новац, а све под паролом „да Србији и српском народу буде боље“.
Можда им је Младеновац као општина у којој живе била приоритет, али порука коју су послали досеже много даље. Младеновац је постао метафора за целу политичку Србију. Огледало система у коме живимо и преживљавамо већ три деценије. Показао је колико Србија вапи за новим лицима који ће заменити истрошене, „излизане“, вечите лидере странака.
„Младеновац данас“ то набоље показује. И добро је што се десио „Младеновац“. Сви ће имати времена да размисле о томе. Јер шта би било да се „Младеновац“ није десио Младеновцу, него целој Србији? А десио би се само да су момци из СПН-а имали више вере ће њихова „игра банализације система“ имати овакву подршку. Да су били само мало „луђи“ и изашли на републичке изборе… И тамо би направили „хаос“. Не зато што нуде Србији пут у ЕУ, нити савез са Русијом. Не зато што имају економски план који ће ојачати српску привреду. Ни зато што су лепи, ни зато што што обећавају стране инвеститоре. Већ зато што је народу толико мука од свега и свих да су спремни да гласају и за измишљене ликове. Разне Шојиће, Прелетачевиће и Прилепке… Закључак је једноставан. „Нешто је труло у држави“… нашој. И није народ луд. Или не бар толико луд. Ако су и измишљени ликови бољи од онога што ви нудите, онда…
Они нису хтели власт… Они нису политичари. Они су само момци који су одиграли представу под насловом „Спровођење коначне и потпуне банализације јавног живота и политичког система у Младеновцу“. И толико успели у банализацији… Али на несрећу (или на срећу) не само у Младеновцу.
Луки Максимовићу, алијас Љубиши Прелетачевићу Белом, и његовим другарима свака част. Директно су „отрезнили своје двориште“, индиректно — целу земљу. А ви остали… Памет у главу што пре, док цела Србија не постане „Младеновац“.
