Западни медији известили су о ванредним изборима у Србији као о пропасти руске политике у Србији, рекавши да је та политика на овим изборима доживела ни мање ни више него — дебакл. Медији у Словачкој, Чешкој и Пољској утркивали су се да српске изборе протумаче и као референдум и бирање проевропског или проруског пута, а победу Српске напредне странке су пре свега пољски медији означили као „дебакл проруског пута у Србији“. Међутим, да ли је баш тако?
Пре свега, и власт и опозиција у Србији од расписивања избора тврде да ванредни парламентарни избори нису референдум на коме ће се одлучивати о прозападној или проруској политици. Друго, за разлику од претходног сазива Скупштине Србије, у овом ће, ако за странке које су биле на ивици цензуса нешто не промени поновљено гласање на 15 изборних места, седети и 34 посланика радикала и коалиције Двери-ДСС, који се отворено залажу за тешњу сарадњу, па и савез са Русијом. У русофиле можемо, свакако, убројати и СПС, са његових 30 посланика. Ако томе додамо да ни сам СНС није неко ко не жели сарадњу са Русијом, поготово што је на овим изборима у коалицији са напредњацима и Српска народна партија Ненада Поповића, који је такође проруски настројен, онда је велико питање — да ли су светски медији добро оценили исход српских избора?
Др Синиша Атлагић, доцент на Факултету политичких наука, не слаже се са оценом западних медија да је на овим изборима проруска политика доживела дебакл. И за то, каже, има више аргумената.
„Проевропска оријентација је званична формулација наше прошле, а вероватно и будуће владе. Али не мислим да је то крах руске политике. Пре свега зато што очекујем да Александар Вучић као један реал-политичар и интелигентан државник неће направити грешку да у било ком смислу окрене леђа Русији“, верује наш саговорник.
Он не бежи од чињенице да је Вучић у позицији да на њега воле да рачунају и Запад и Исток. Из изјава које су стигле и са једне и са друге стране после избора види се да се од њега очекује договор и наставак доброг односа са Русијом, али и добар тренд сарадње са Западом.
„Кад кажем Запад, не мислим на проевропску оријентацију земље, него на сарадњу са Америком. Тако да ако сагледамо укупну слику, ни о каквом краху руске политике у Србији не можемо говорити, јер сада имамо улазак у парламент отворено проруских странака као што су СРС, ДСС, Двери“, каже он.
Др Атлагић је сигуран и да унутар самог СНС-а, поред прозападне, постоји и јака проруска опција, која је додатно појачана коалицијом са странком Ненада Поповића, што је, по његовом мишљењу, довољно да се стави тачка на причу о поразу руске политике на овим изборима.
И Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник „Нове српске политичке мисли“, сматра да је смешно говорити о дебаклу проруске политике након избора у Србији када у парламент улазе чак четири странке које су отворено проруске. Томе у прилог иде и чињеница да до сада у српском парламенту није било ни евроскептика, а не озбиљне руске опције.
„Волим да кажем, када је реч о домаћим актерима да су сви на неки начин победили или остварили свој оптимални циљ на који су рачунали. Али то што важи за домаће актере, не важи за спољне факторе који, наравно, не гласају на изборима, али имају утицај и интересе кад је реч о српским изборима“, објашњава Вукадиновић.
Сазив парламента који остаје за нама, по Вукадиновићевом мишљењу, био је састав евроатлантских и еврофанатичних странка који није заступао мишљење већег дела грађана.
„Сада је та аномалија исправљена, јер у парламенту сада има више опција у опозицији које су проруске, свака на свој начин, а ако томе додамо и странку Ненада Поповића која је у напредњачкој коалицији, али и СПС, који традиционално има ослонац у највећој мери у руским политичким и економским интересима, онда теза о поразу не стоји“, наводи Вукадиновић.
Он, међутим, сматра да улазак проруских или евроскептичних странака у парламент не може битно да утиче на званичну политику нове владе, али, за разлику од претходног сазива, може да коригује одређене намере или поступке будуће власти.
