Коментаришући америчког државног секретара Џона Керија, Лавров је у интервјуу за Спутњик изјавио да се он често састаје са америчким колегом:
„Кери је последњих месеци два пута долазио у Москву, а пре тога је био у Сочију. Ове године смо се састајали четири пута, а 25 пута смо разговарали телефоном, од тога трипут последње недеље. Због тога не постоји недостатак комуникације. Као што не постоји ни осећај изолације о којој воле да говоре наши партнери. Са таквом учесталошћу комуникације са Американцима, они индиректно поручују другим земљама да гледају своја посла.
Чак је постојала и вест да су покушали да одврате премијера Јапана да не иде у посету Русији.
Такве ствари редовно сазнајемо и од осталих наших партнера, који нам долазе, и током разговора говоре да су морали да одбију амерички захтев да откажу своју посету Руској Федерацији.
Због тога ја често морам да комуницирам са Џоном Керијем. Не планирам да посетим Вашингтон, па чак немам планирану ни званичну посету, поготово сада када није важна званичност већ практичан конкретан рад који је боље да спроведе током радних састанака, што ми, у ствари, и радимо“.
На питање о тренутној предизборној трци у САД, министар је рекао да је бескорисно да се дају неке прогнозе о могућностима развоја руско-америчких односа након председничких избора:
„Прво, то је унутрашња ствар Американаца, то је избор америчког народа и кога они одаберу и даље ће бити наш партнер у Сједињеним Америчким Државама.
Надамо се да ће тај партнер бити способан за договор и доследнији, да неће повезивати тежњу да сарађује са нама у вези са многим међународним проблемима који без нас не могу да се реше — и они то схватају — са истовременом тежњом да нас и даље представљају као главну претњу, да стварају препреке за наше учешће у међународним, финансијским, монетарним системима, да подстичу друге земље да следе амерички антируски курс. Надам се да ове недоследности неће бити, а ми ћемо, наравно, поштовати избор америчког народа.
А о томе у којој од опција ће руско-амерички односи имати користи, то је уопште бескорисно нагађати.
Тако да сада само треба бити стрпљив и сачекати исход кампање, која је, наравно, врло, врло интересантна због своје гломазности, али тамо је цео систем гломазан, и ето те идеје оснивача Америке, да колико си добио одсто гласова у некој држави, толико добијаш бирача, а у неком победник добија све. Мислим да може да се напише дисертација о америчком изборном систему и опет се неће схватити како неко постаје председник.
Уосталом, не желим да се мешам у унутрашње америчке ствари, како ми је својевремено Кондолиза Рајс рекла када сам јој навео као пример Џорџа Буша Млађег који је постао председник након што је добио мање гласова бирача од Ала Гора и она ми је рекла: ’Да, то је лоше, али то је наш проблем‘.
Међутим, чињеница да нас понекад критикују да имамо толико филтера кроз које не може да се прође и административне ресурсе и још понешто, а Америка има један филтер — новац.
Ако се тамо на две партије троши мање од милијарду долара, то се сматра необичним и смешним, али ако се потроши милијарду — спонзори на нешто рачунају, то није само филантропија. Тамо постоји део доприноса грађана датих од срца, али и велики део корпоративних доприноса. Затим се све, наравно, узима у обзир.
Тако да ћемо чекати и бити спремни да радимо са било којим лидером САД у нади да ће он схватити значај руско-америчке сарадње за решење многих проблема у свету који се нису смањили у последњих осам година“.
