Визна либерализација још једна је у низу награда косовским Албанцима које су на поклон добили од Европске уније. После убрзаног добијања ССП-а, и то мимо процедуре, пријема у УЕФА, мимо важећих стандарда, очито да ништа више није немогуће када је реч о „држави“ Косово. Како ствари стоје, не би требало да нас изненади да се једног дана пробудимо и сазнамо да је Косово постало и чланица Уједињених нација… Европска унија из неког разлога поклоне Приштини дели као да је Деда Мраз. Зашто — то није никоме јасно, посебно ако се има у виду да се Приштина труди око нормализације односа са Београдом, односно спровођења Бриселског споразума, колико и пуж да престигне тркачког коња! Мада, Приштина стално потенцира да у поменутом процесу преговара пре свега са ЕУ, а не са Београдом.
Наравно, не смемо заборавити да је Косово већ дуже време под „стресом“ због притисака за оснивања Специјалног суда за злочине ОВК, па се добијање визне либерализације може тумачити и као „награда“ за напредак на овом пољу, имајући у виду да су се „намучили“ док су ухапсили ујака (није рођени) Хашима Тачија, бившег команданта ОВК Азема Суљу, додуше не за ратне злочине већ за незакониту куповину земљишта. Још једно објашњење за све „посластице“ које Приштина обилато добија од ЕУ може да буде и да је ЕУ решила да нормализује односе са Косовом, а Београд да остави по страни — па кад одлучи да призна Косово — нека се јави…
Политички аналитичар Павле Димитријевић каже да му није баш најјасније шта је то Косово урадило од децембра, када је одбијено за визну либерализацију, па до данас кад им је одобрена, јер не види да је Косово испунило неке стандарде који су били услов за то.
„Једино што ми пада на памет јесте да се све дешава због унутрашњих питања на Косову, односно спуштања тензија, и можда због учесталих хапшења особа које су повезане са разним врстама криминала на Косову“, каже он.
Оно са чим се наш саговорник у потпуности не слаже је теза да ЕУ покушава на овај начин да „социјализује“ Косово у своје редове, пре него се прича о „нормализацији односа“ са Београдом и приведе крају, стављајући тако Београд пред свршен чин. Димитријевић пре верује да је у питању ветар у леђа који је ЕУ желела на овај начин да дâ нормализацији односа.
„Ако је поента да се на овај начин одржи курс нормализације односа, онда је логично да после Приштине неки поклон добије и Београд. Тако би се одобровољиле обе стране да буду кооперативније и да се све некако слегне“, верује он.
Иако је висока представница ЕУ Федерика Могерини похитала у Приштину да прослави овај свечани корак за грађане Косова, како је рекла, у ЕУ има и оних којима се нису обрадовали овом потезу ЕК. Међу њима је свакако Велика Британија, чији је министар правде још пре неки дан поручио да ако ЕУ размишља о проширењу Уније, онда Британци треба да изађу из ње јер, како је рекао, „европској породици не требају Турци, Срби, Албанци, Црногорци, који са собом носе само проблеме“.
Димитријевић каже да без обзира на овакав став Британије ово не би могло битно да утиче на њихову одлуку о останку у ЕУ. С друге стране, додаје он, свакако би могло бити добро искоришћено у кампањи која се буде водила када дође на ред питање останка Британије у ЕУ или одласка из ње.
Подсећања ради, само прошле године у земље ЕУ са Косова је отишло око 200.000 Албанца. Сада, после добијања визне либерализације, и Французи верују да би Албанци са Косова могли да злоупотребе ову повластицу. Да ли је ЕУ себи направила медвеђу услугу, питање је на које ће врло брзо стићи одговор.
