Амерички генерал Кертис Скапароти је нови главнокомандујући обједињених снага НАТО-а у Европи. Скапароти је дужност преузео од америчког генерала Филипа Бридлава. Пре Бридлава је ову дужност обављао амерички адмирал Џејмс Ставридис, који је пак наследио генерала Бантка Крадока… Да не идемо даље у прошлост, јер вам имена адмирала и генерала много не значе.
Суштина је да ниједан главнокомандујући снага НАТО-а у Европи никад није био неко ко није Американац. Зашто?
Бојеве главе уздуж и попреко
Најпростије речено, једном кућом командује газда куће, а не комшија или подстанар. А права глава никоме не даје жену, пушку и власт.
„Газда“ НАТО-а је Америка. Па зато никоме не дају „пушку“, а са њом и власт.
Према подацима са интернет сајта америчких ветерана, број војника САД у Европи је 2012. био око 75 хиљада. Године 2000. је тај број био око 114.000. Око 293.000 америчких војника било је распоређено у Европи 1990, док је 1980. у свим земљама Европе било смештено око 311.000 америчких војника. Тај број је 1960. године износио око 343.000 (само у Немачкој је било око 232.000).
Прошле године је Америка имала више од 60.000 војника стационираних у Европи, смештених углавном у Немачкој, Италији и Великој Британији. Такође, процењује се да Америка има око 240 нуклеарних бомби, тактичке намене, на територији Европе. А изузев Русије, у Европи готово да нема земље у којој се не налазе базе, командни и центри за заједничке вежбе НАТО снага.
Све НАТО базе су истовремено и базе САД. Премрежено је све од Исланда до Турске и Грузије, од Португалије до Литваније, Шведске и Финске.
Одржавање хегемоније са врха
За време Другог светског рата су квислиншки режими имали свог човека на челу тих влада под окупацијом, али је војском и јединицама које су припадале СС или неким другим немачким трупама командовао искључиво Немац.
После завршетка Другог светског рата, Америка се у Немачкој, Италији… понашала готово као окупациона сила, али је тај приступ временом ублажен. Мењали су приступ, суштина је, међутим, остала иста.
На исти начин на који је Немачка ономад користила стране добровољце, Америка данас користи европску војску за фронт против Русије. Зато је читав озбиљни командни кадар НАТО-а увек био, јесте и биће амерички.
Наравно, представницима европских земаља давали су церемонијалне функције, дакле позиције које нису имале никакву ефективну моћ.
Наиме, све што је потпуна контрола над НАТО-ом је у америчким рукама. Зато што се Америка у Европи може посматрати као врста окупационе силе, доиста другачијег принципа деловања од онога како делују у Ираку или на пример у Авганистану.
Где је главно НАТО дугме
Зашто је онда генерални секретар НАТО-а Норвежанин Јенс Столтенберг, а пре њега је на том месту био Шпанац Хавијер Солана, запитаће неко, као контрааргумент овој тези.
Једноставно, зато што је функција генсека НАТО-а само формална. Ти људи су политичке фигуре, неко кога истурају у први план, неко ко даје изјаве, али ко не одлучује. У војном одлучивању, на стратешком, тактичком нивоу, генсек нема никакву улогу.
Хавијер Солана је, на пример, био левичар, борац против Франка, а „узет“ је на ту функцију баш због тога што је персонификовао. И тако је добијен параван.
Одлуке у НАТО доносе Пентагон и Вашингтон.
Зато је команда здружених снага НАТО-а у Европи позиција са тежином. На њеном челу је увек војничина. А пошто у војсци постоји ланац командовања, он је директно подређен Пентагону. Оно што му Пентагон каже да ради, он то ради.
Суштински је он најмоћнији човек у НАТО, ма како то формално било написано.
Зато се правом централом НАТО-а у Европи може сматрати сеоце Монс у Белгији, удаљено двестотинак километара од Брисела, који важи за формално седиште Северноатланске војне алијансе.
У овом месту је обављена и церемонија примопредаје дужности главнокомандујућег Генералштаба НАТО-а. Па је новопостављени Скапароти обећао да ће „активно да продужава војне акције на обуздавању Русије“.
Што је утегнутије образложење од: НАТО је ту због Русије.
