Уколико то буде препуштено страним инвестиционим фондовима, можемо доћи у ситуацију да отуђимо не само фирме већ и добар део имовине у Србији, сматра консултант малих акционара у некада великим српским фирмама, својевремено и директор Агенције за приватизацију Бранко Павловић.
Тачна је чињеница да је обим ненаплативих кредита веома велики, али за то треба да одговарају банке које су их давале, каже за Спутњик Павловић.
Могућност куповине ненаплативих потраживања, које пре свега банке имају према привреди и грађанима, каже он, притисак је који већ дуже време иде од инвестиционих фондова, односно од стране финансијског капитала.
„Ствар је у следећем — онај ко купује ненаплатива потраживања, кроз хипотеке и друге залоге који су били обезбеђење тих потраживања, добија заправо могућност да касније и сам тражи купце за имовину која у Србији практично постоји, или за огроман њен део. Према томе, опасност је велика да будзашто оду некретнине и друга вредна заложна права“, објаснио је Павловић.
То ће се, сматра он, десити много пре него ако банке, због својих лоших одлука, буду приморане да налазе решења или на тржишту, или са својим дужницима.
„Ако хоћемо да се поредимо са европским стандардима, онда би то значило да на српском тржишту Народна банка Србије треба да се појави са огромним средствима за куповину ненаплативих потраживања. Баш онако како ради Европска централна банка за еврозону. Она управо за те намене, за државне обвезнице, али и за корпорацијске обвезнице, упумпава 80 милијарди евра месечно“, навео је Павловић.
ММФ нам неће дати
Он сматра да би било врло добро да се код нас појави НБС са својим средствима којима би она конкурисала за куповину ненаплативих потраживања. Ипак, такав исход је, по његовом мишљењу, готово немогућ.
„Нашим законом је то забрањено. Дакле, оно што Европска централна банка може да ради, то је нашој Народној банци Србије забрањено и то Међународни монетарни фонд никада неће дозволити баш зато да би страни инвестициони фондови могли то да раде“, критичан је Павловић.
Он се пита које ми то банке спасавамо. Истиче да у систему имамо само две битне банке, „Комерцијалну“, која је, како је са жаљењем констатовао, у поодмаклом поступку продаје, и „Банку поштанску штедионицу“. Оне једине имају системски значај за привреду Србије у којима држава има или искључиво власништво, или одлучујуће власништво, додао је он.
„Те банке држава треба да докапитализује и да их учини способним да се оне извуку и реше своје проблеме ненаплативих кредита, наравно уз одговорност свих оних који су довели до таквог стања“, каже Павловић.
Зашто бисмо ми спашавали стране банке, пита се он. Њих нек спашавају њихове филијале из Европе које су их овде отварале, категоричан је Павловић. Он је мишљења да уопште није потребно да ми данас мењамо прописе тако што бисмо, у условима који су гори него у еврозони, омогућавали инвестиционим фондовима да они долазе у посед наших непокретности.
Неоколонијална игранка као тржишна мудрост
„Читава повика да треба да се реши питање ненаплативих кредита тако што би се банке које су погрешно давале кредите, и улазиле у претеране ризике, извукле из целе те приче, неоснована је. То није никакав наш интерес, а ако се у то улази онда не треба улазити док се Народној банци Србије не омогући да и она конкурише за куповину таквих кредита, што наравно ММФ никада неће дозволити“, истакао је Павловић.
То је, каже, игранка где се државе попут Србије стављају у позицију неравноправне утакмице, што им се приказује као тржишна мудрост којој се морају прилагодити.
На питање шта нам преостаје, имамо ли икакав избор, он каже да нам практично није преостао никакав маневарски простор.
„Оног тренутка када пристанете на неоколонијални положај, када хвалите своју зависност од услова које вам поставља ММФ, када хвалите своју условљеност коју вам постављају такозвани процеси придруживања Европској унији, ваш маневарски простор је нула и у њему је сваки потез искључен“, навео је Павловић.
Паметан потез би, напомиње, значио да ви радите у интересу сопствених грађана и сопствене државе, а то из угла странаца, пре свега са Запада, није прихватљиво, оценио је Павловић.
