Европска унија одложила је на неодређено време билатералне преговоре о безвизном режиму за Турску, који је требало да буду одржани 13. маја. Састанак је одложен уз сагласност обеју страна. Још један неповољан сигнал за Анкару је чињеница да је састанак одложен на неодређено време.
Одлагање преговора проф. др Милан Пашански из Форума за међународни тероризам и националну безбедност види као наставак партије покера Турске и Европске уније. Заправо се све своди на латентну уцену, а почело је обарањем авиона Руске Федерације, наводно изнад територије Турске, каже Пашански за Спутњик.
„Анкара је очекивала безрезервну подршку НАТО-а. Међутим она је била бледа, више конвенционална него стварна. А онда је дошао проблем са избеглицама, Турска се надала да ће уграбити и јаре и паре, да ће убрзати пут ка ЕУ прескакањем времена и одређених поглавља, а са друге стране да ће добити велики новац који би се делимично користио и за санирање избегличког питања“, каже Пашански.
Он додаје да се партија покера наставља на неодређено време, док Анкара затеже ствари захтевајући да се ЕУ јасно и гласно изјасни. Међутим, ту постоји проблем јер главни играч, кога Турска у геостратешком смислу јако занима, тренутно има друге приоритете, каже Пашански.
„Очекивано је да САД изврше додатни притисак на Европску унију, како би списак жеља Анкаре био убрзано реализован, али Америка је у изборној години. То је хендикеп за Анкару, САД сада не предузимају никакве капиталне заокрете, посебно не у спољној политици. То је устаљени амерички изборни фер-плеј, одлазећа администрација не прави хипотеке долазећој“, каже Пашански.
Упитан да ли ће ЕУ можда морати да коригује своје стандарде и на крају изађе Турској у сусрет, Пашански каже да Европа покушава да са Америком усагласи стратегију према тој земљи, свесна да је то питање које значајно надмашује европски простор.
„Могуће је да ЕУ у Америци, која је у предизборној кампањи, нема адекватног саговорника. С друге стране, Европа је схватила да се мора окренути сама себи, бар у овом тренутку, да мора пре свега бринути о својим интересима. Ангела Меркел ту води главну улогу, показала је чврстину, али и жељу за договором. Турци покушавају да то изиграју, да истовремено седе бар на три столице. Покушавају да притисцима и мање-више отвореним уценама то реализују“, примећује Пашански.
Он подсећа да је Турска ојачала своју позицију покушајем да мења законе, да иде у правцу флертовања са исламским фундаментализмом, са којим се граничи и са којим је повезују изузетни економски интереси.
„У овој ситуацији они покушавају да прете да ће да престану да буду нека врста тампон-зоне између хришћанског света и исламског фундаментализма и тако уцењују Европу да им изађе у сусрет“, закључује Пашански.
