Усијана Македонија, узаврела Босна, подељена Црна Гора… Косово у сталним политичким тензијама. Протести, митинзи, сукоби… Делује као да се неко поново сетио Балкана и решио да поново на њега „баци семе зла“. Десет година ратова плус десет година демонстрација није изгледа било довољно.
СФРЈ исцепкана у нове државице није, чини се, довољна онима који кроје нови „војни шињел“ за ово подручје. „Балканско пролеће“ све се чешће најављује, а поређење са „арапским“ може да значи само једно — да су нечији геополитички циљеви опет закуцали на врата на Балкана. Питање је само да ли су они последица „увезене“ нестабилности и конфронтације због глобалног хаоса.
Саговорници Спутњика сагласни су да врло лако може да се деси „балканско пролеће“, али не деле мишљење када је у питању разлог томе. Док Бранко Миљуш, политички коментатор и главни и одговорни уредник недељника „Експрес“, каже да је у питању борба за превласт моћних сила, дотле професор др Стевица Деђански верује да се разлог крије у новим намерама за прекрајање балканских граница.
Оно у чему се обојица слажу јесте да су фактори, који наново желе немире на Балкану, изабрали овога пута најбоље оружје — што би се рекло „да удари свој на својега“. Јер, како обојица истичу, овога пута се не игра на карту међуетничког сукоба, него сукоба унутар једне етничке групе.
Миљуш каже да је, ако бисмо сагледали захтеве опозиције у Македонији и у Републици Српској, уочљиво да су они апсолутно исти.
„Просто, пуно је заједничких именитеља да би неко могао да помисли да је то — случајност. Међутим, нелогично би било разлоге за таква дешавања тражити само унутар земаља у којима се те такозване ’обојене револуције‘ дешавају, мада су оне су на различите начине спровођене још од петооктобарских промена у Србији, због чега можемо рећи да је то био ембрион. Оне су данас усавршене, али је методологија рушења власти слична или иста“, каже он.
Наш саговорник истиче као врло интересантну чињеницу да не постоје више такозвани прекогранични сукоби већ је све окренуто ка унутрашњим сукобима. Он наводи да би се доскора сви кладили да је једини сукоб у Македонији могућ између Албанца и Македонаца, а данас се испоставили да би једни Македонци са једним Албанцима некако да се „побију“ са другом групом Македонаца и Албанца. Слична ситуација је и у Црној Гори.
„Све то указује да постоје одређени центри моћи. Није страно да данас овде има разних обавештајних служби које користе разне НВО које са парама користе медије и друге инструменте да дестабилизују балканске земаље. Балканске државе су изгубиле суштински суверенитет, полако се претварају у економске колоније без права и слободе да одлучују о било којим битним питањима о сопственом развоју“, уверен је Миљуш.
Миљуш, међутим, не мисли да је разлог новог паљења Балкана жеља за новим границама, али је, каже, сигуран да је на сцени прерасподела утицаја на Балкану.
„У томе свој део утицаја сада покушава да нађе и Турска. То се да закључити и из онога што је Ахмет Давутоглу (одлазећи турски премијер) изјавио у Бањалуци, а преко чега се мирно прешло, иако је звучало као нови позив на сукобе. Нисам сигуран да је на сцени план нових прекрајања граница, али сам сасвим сигуран да је на сцени покушај потпуно новог начина дефинисања утицаја и Турске и западних земаља па и Русије“, закључује наш саговорник.
Професор Стевица Деђански пак верује да су управо границе те које су на мети западних моћника јер, како каже, одређени центри моћи нису задовољни мапом Балкана и својим успехом у његовој подели. Како каже, они јесу успели да ослабе Србију у деценијама које су иза нас, али су оставили за собом незавршен посао који њих највише и занима, а то је Република Српска као најзападнија српска граница, и пројекат „Велике Албаније“, који они, наравно, не зову тако.
„Независност Косова треба да буде призната. То у наредном периоду по западној агенди мора да се промени, и зато су спремни да се границе Балкана поново прекроје. Легитимним путем, изборима, то не могу да ураде“, уверен је он. Деђански сматра да и у Македонији и у РС опозиција кокетира са Западом, што оставља могућност да се створе нови немири.
„Очекујем да у неком наредном периоду имамо и покушај дестабилизације у Србији, јер имамо принципијелан став око Русије, РС, Косова… Значи, око свега онога због чега су немири у околним државама, само се вероватно чека прави моменат да се са тим крене, односно да се ослабе околне земље како би се немири пренели и код нас. Тако да очекујем буран период“, песимистичан је Деђенски.
Он каже да је могућност „балканског пролећа“ и „наранџастих револуција“ тема која тек долази, и скреће посебно пажњу на Косово и албански фактор који би тек могао да се „пробуди“.
На Балкану су се увек сучељавале, кажу, барем четири велика утицаја — англоамерички, немачки, руски и исламски. Док Немачка данас тражи стабилан Балкан за то време други играчи имају различите приоритете. Тако се чини да англоамеричком фактору више одговара „креативни хаос“ и тензије, како би могли да играју комбиновану улогу, то јест да уједно подстичу и стишавају тензије.
