Амерички Сенат усвојио је закон који ће омогућити преживелима и родбини убијених у нападима 11. септембра 2001. године да подигну тужбе у којима траже одштете од Владе Саудијске Арабије. Да би закон ступио на снагу треба да га усвоји и Председнички дом и потпише председник Барак Обама.
Међутим, портпарол Беле куће Џош Ернест рекао је да је тешко замислити да ће председник Обама пристати да потпише овакав закон, јер постоји озбиљна забринутост да би његово усвајање могло да ослаби позицију САД у другим судским системима широм света. С друге стране, Ријад упорно негира било какву повезаност са терористичким актима 2001. године, а Саудијска Арабија је најавила да ће, уколико САД упере прст у њих као помагаче терориста који су извели нападе 11. септембра, продати вредносне папире и другу имовину у САД у износу од 750 милијарди долара.
Тензије је изазвала најава да ће Обама до јуна да одлучи хоће ли бити објављено последње поглавље истраге, материјал од 28 страница, о нападима које је досад носило ознаку „претња за националну безбедност“. Спекулише се да оно садржи доказе о финансијској повезаности Саудијске Арабије и њених богатих држављана са терористима који су извели нападе.
Шта тачно стоји иза противљења Обамине администрација овом закону и зашто она тако брани Саудијску Арабију питали смо Слободана Јанковића са Института за међународну политику и привреду. Он не верује да је реч искључиво о односима САД и Саудијске Арабије.
„Рекао бих да су разлози други. Чува се званична верзија о догађајима 11. септембра, а чувају се и људи који су директно или индиректно повезани са оним што се десило тог дана“, каже Јанковић за Спутњик.
На питање да ли би, уколико би такав закон прошао, била угожена и тесна војна сарадња двеју земаља, Јанковић каже да су САД гарант опстанка саме Саудијске Арабије.
„Саудијска Арабија зависи од САД у погледу војно-техничке сарадње, јер више од 90 одсто наоружања долази из Америке и Велике Британије, а Саудијици нису у стању да сервисирају и одржавају своју војску без помоћи страних стручњака. Један од сегмената мале кризе у њиховим односима је и покушај новог саудијског вођства да промени тренутну политику САД на Блиском истоку и врати агресивнију реторику“, објашњава Јанковић.
Он додаје да, иако Америка није претерано променила своју политику на Блиском истоку, чињеница да су Ирану укинуте санкција плаши Саудијце, који су главни такмац Ирана.
Он напомиње и да се те обвезнице у суштини могу користити само у САД, и њихова евентуална продаја показала би да долар заправо нема ону вредност коју званично има.