Немачки радио наводи да је „парламент у Анкари укинуо имунитет за 138 посланика — четвртину парламента, а да владајућа Партија правде и развоја (АКП) којом (мада незванично) руководи Ердоган није сама могла да донесе такву одлуку за коју је била неопходна двотрећинска већина“. За укидање су гласали и опозициони посланици националистичке МХП и кемалистичког ЦХП, додаје радио.
„Дојче веле“ објашњава да „посланици којима је укинут имунитет долазе из свих партија, и тужилаштво води истраге против њих због разних прекршаја, ипак, далеко највише је погођена курдско-левичарска странка ХДП јер је чак 50 од њених 59 посланика остало без имунитета“.
Додаје се да се „они терете за посебно тешка дела попут подржавања терористичких организација или чак учешће у њима, а за Ердогана је то ионако само политичко крило Радничке партије Курдистана“.
„Берлинер цајтунг“ пише да „у рату против Курда Ердоган буквално гази преко лешева“, преноси Танјуг.
„У борби против културе демократије и правне државе у Турској — а та култура је ионако још нежан цвет — Ердоган не преза ни од каквог бирократског или законодавног напада на институције. Он је терориста без бомбе. (…) Да дође царство Твоје, да буде воља Твоја — то је нови Оченаш у Ердогановој Турској, јадном остатку некадашње лаичке Турске. Али и диктатори би требало да уваже чињеницу да су смртни“, наводи берлински дневник.
Недељник „Шпигл“ на свом порталу пише да „уколико неки посланик буде осуђен па заврши у затвору, према турском Уставу његово посланичко место постаје слободно и биће попуњено ванредним изборима“.
„Огромна је шанса да тако места опозиције допадну Ердогану“, наводи немачки магазин и додаје да је „то изгледа рачуница АКП и, пре свега, самог Ердогана, јер ће његова партија тако можда достићи двотрећинску већину и моћи ће сама да промени Устав“.
„Шпигл“ закључује да управо то хоће Ердоган — да у Устав упише председнички систем, тако да више нема само представничку улогу него и власт.
„Дојче веле“ објашњава да ће „курдски посланици тражити од Уставног суда да укине ову одлуку“ и додаје да су „критике на рачун председника Ердогана све гласније и у Немачкој — у петак су оштро реаговали министар спољних послова Штајнмајер и други представници власти, и то иако у избегличкој кризи све наде полажу у дил са Ердоганом“.
„Чињеницом да турски парламент себе развлашћује отпада још једна демократска контролна инстанца и ослобађа се пут владавини државног председника Тајипа Ердогана који више неће морати да се обазире на поделу власти“, пише угледни „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
Лист оцењује да „осим тога, орочено укидање имунитета курдских посланика јесте објава рата Курдима“.
„Тиме Турској прети повратак у грађански рат који је земља доживела деведесетих. Како је политичка опозиција преслаба, војска остаје једина — иако не демократска — контролна инстанца. Још увек Ердоган следи агенду за коју се залаже и армија: борба против Курда и прогон присталица проповедника Фетулаха Гулена. Неизвесно је како ће војска реаговати ако Ердоган искористи своју моћ да даље спроводи исламизацију земље“, наводи франкфуртски лист.
Конзервативни „Велт“ пише да се показало да је Европски парламент исправно инсистирао на томе да Турска мора да промени свој „антитерористички закон“ пре него што добије зелено светло за безвизна путовања својих држављана. „Турска се, међутим, одлучила за супротно: ко није за Ердогана, тај је потенцијални терориста. Немачка влада треба да размотри алтернативе договору о избеглицама и да прекине везе с Ердогановим режимом страха“, закључује „Велт“.
