Председник Реџеп Тајип Ердоган пријатељски је, тако се прича, у понедељак примио у Истанбулу немачку канцеларку Ангелу Меркел, преноси „Дојче веле“.
То је права уметност, јер је његов саветник Јигит Булут пре састанка са канцеларком отворено у интервјуима претио да би Турска могла да одустане од спровођења договора са Европском унијом уколико се његовој земљи у предстојећим разговорима не изађе у сусрет.
Турска пуца од снаге — те изјаве могу се можда схватити и као ирационалне, али за Меркелову је то једноставно реалност коју је већ одавно морала да прими к знању.
Њој је Турска потребна, у овом тренутку договор са Ердоганом у избегличкој политици нема алтернативу и он то зна и са ужитком слави своју нову моћ.
За то постоје и примери, видљиви свакодневно: правосудни рат против немачког сатиричара Јана Бемермана (и бројних других), хапшења новинара, укидање имунитета курдским посланицима у Парламенту Турске како би и њих стрпали у затвор…
Већ је спремна позорница и за следећи Ердоганов адреналински наступ: наиме, почетком јуна у Бундестагу ће се расправљати о резолуцији о турском геноциду над Јерменима и већ сада се са приличном сигурношћу може очекивати следећи излив беса.
Ердоган све то наравно не ради само са циљем да би разљутио Немачку и друге чланице ЕУ, али Меркелова му је у политици према избеглицама дала додатну моћ. Неко као што је Ердоган не оклева да ту моћ и искористи.
За публику код куће, Меркелова се у недељу, већ на почетку посете Истанбулу, састала са представницима цивилног друштва — али не и са курдским представницима и прогоњеним новинарима. У интервјуима је изразила забринутост због поларизације политичке ситуације у Турској и одмах на брзину додала како не одустаје од договора у вези са избеглицама.
Поставља се питање шта сада? Након разговора са Ердоганом јасно је само да тај сусрет није могао да разјасни сва отворена питања и да је врло неизвесно да ли ће 1. јуна заиста бити либерализован визни режим за турске грађане што се знало и пре састанка у Истанбулу.
Већ је много тога написано о томе како се Меркелова „предала“ у руке егоцентричног турског председника. Канцеларка није претерано романтична, она се не либи ни да води политику чији је циљ остваривање сопствених интереса, а њена тренутна рачуница гласи: штета која настаје ако пропадне договор са Ердоганом већа је него губитак веродостојности до којег је већ дошло — зато што и даље пријатељски разговора са властодршцем у Турској.
То можда звучи цинично, али је тренутно можда једино што канцеларки преостаје. Ако пропадне њена европска избегличка политика (или бар оно што је од изворног плана још преостало), онда је угрожен и њен положај у Немачкој, а то она, након десет година проведених на канцеларској дужности, једноставно не жели да доживи, наводи се у тексту.
