Према информацијама „Фајненшeл тајмса“, Бундестаг планира да призна појам „геноцид“ када је реч о масовним убиствима јерменског становништва током Првог светског рата на територијама које су биле под контролом Отоманског царства, и да званично осуди ове акције. Гласање је планирано за 2. јун ове године.
У априлу 2015. Бундестаг је усвојио сличну резолуцију, али у њој убистава јерменског становништва нису директно означена као „геноцид“.
Меркелова не жели да наљути Ердогана
Према мишљењу „Фајненшел тајмса“, признавање геноцида над Јерменима било би веома штетно по немачку канцеларку Ангелу Меркел, јер је Ердоган, благо речено, незадовољан „непоштовањем ЕУ према Турској“ и прети да ће поништити договор о мигрантима. Није тешко замислити како ће Ердоган реаговати у случају да одлука о признавању геноцида буде донета.
На стогодишњицу геноцида, 2015. године, у Бундестагу су вођене жучне расправе по том питању, али тада је влада Меркелове успела да се супростави иницијативи зелених и да скине осетљиво питање са дневног реда. Али, аналитичари сматрају да ће овог пута, након раскола у владајућој коалицији, резолуција бити усвојена.
„Анкара ће вероватно бити бесна, али Бундестаг не треба да дозволи деспотима попут Ердогана да га уцењује“, сматра један од лидера зелених Џем Оздемир, иначе, потомак имиграната из Турске.
Историјска одговорност, али и огорченост Ердогановом реториком
У Немачкој живи око четири милиона људи турског порекла, и, како каже за Спутњик немачки политички аналитичар Александар Рар, у овој земљи постоје озбиљне лобистичке групе, које подржавају Ердогана.
Осим тога, Меркелова и њена влада не желе сукоб са Турском јер је њима потребна помоћ у решавању мигрантске кризе. Али, каже Рар, овом резолуцијом би Бундестаг послао Анкари јасну поруку да немачка страна из моралних разлога прихвата своју историјску одговорност за оно што се десило Јерменима, јер је у доба Првог светског рата била савезница Отоманског царства.
С друге стране, на тај начин Немачка кажњава Турску, јер су Немци огорчени због политике коју Ердоган спроводи у сопственој земљи, као и реториком коју користи у дијалогу са Немачком и ЕУ.
„Он притиска Немачку и ЕУ, жели визну либерализацију и бољу економску сарадњу. Притом отворено каже да уколико до тога не буде дошло, Турска неће заустављати избеглице које желе да се домогну ЕУ“, објашњава Рар.
Зашто се Ердоган плаши резолуције о геноциду
Александар Рар сматра да се Турска не плаши само „моралне осуде“ њених злочина него и конкретних корака, на пример, могућности да ће охрабрена Јерменија тражити материјалну одштету или чак имати територијалне претензије према Турској.
„Зато ће Ердоган до краја претити другим земљама озбиљним последицама признавања геноцида“, додаје он.
Рар каже да засад уговор о мигрантима функционише како треба и да је „Ердоган стварно успео да затвори границу јер добија велике суме новца из ЕУ“.
„Бундестаг ће о резолуцији гласати почетком јуна, када ће се наставити расправа о визној либерализације за турске грађане. Не искључујем да ће доћи до једне врсте компромиса, то јест Немачка ће усвојити резолуцију о геноциду, али ће заузврат Турска добити безвизни режим“, закључио је Рар.
Иначе, геноцид над Јерменима су признале многе земље ЕУ, попут Француске, Италије, Белгије, Пољске и Аустрије, већина латиноамеричких држава, као и Канада и Русија.
