Организација је требала одавно престане да постоји: „Г7 је атавизам, аномалија која не доноси никакву корист у међународним односима. Напротив, она одржава јаком прозападну оријентацију, подривајући свој легитимитет“.
Први састанак „седморке“ је одржан 1975. године у Француској. У то време западне земље су још увек водиле главну реч у светској економији и стајале раме уз раме у Хладном рату против Совјетског Савеза. Са тачке гледишта прагматичне политике, остатак света тешко да је имао посебан значај.
Ове године је завршен тридесетогодишњи период током којег су Западна Европа, САД и Јапан преживели пораст благостања без преседана. Економија западних земаља се по први пут суочила са катаклизмом која је подсетила на Велику депресију ’30-их година. Нафтна криза ОПЕК-а је довела до низа глобалних потреса, незадрживе инфлације и масовне незапослености.
Зато се, објашњава Леман, руководство Француске надало да ће ако се лидери водећих светских економија окупе, моћи да ојачају узајамно поверење, почну заједно да решавају суштинске проблеме и да на такав начин избегну конфликт.
То је била „смела и импресивна иницијатива“ и у наредних 10-15 година „Велика седморка“ је добро послужила свету. Међутим, свет се мењао, Г7 је изгубила смисао постојања. Запад више не заузима водећу позицију на планети, појавили су се нови играчи, нови сценарији и нови изазови. То се одразило на одржавање самита „Велике двадесеторке“ 2008. године, чији резултати су били незадовољавајући, сматра новинар.
Ипак, наводи аутор чланка, своју неспособност „седморка“ је показала претворивши се у „осморку“. У 1998. години Русија је добила позив да се придружи Г7. У позадини великог пада руске економије овај корак није имао никаквог смисла.
Како пише Леман, „предрасуде и лицемерје Запада су се показали у пуном сјају 16 година касније“, током догађаја у Украјини и уласком Крима у састав Русије. Москву су оптужили за кршење међународног права.
„Ипак, то је ситница у поређењу са незаконитом инвазијом на Ирак 2003. године, ако се говори о негативном утицају, последицама, смрти, мучењима, избеглицама и томе слично. Иако су неке земље ’седморке‘, посебно Француска и Немачка, биле против инвазије, није било никаквих покушаја да се искључе Велика Британија и САД.“
По мишљењу коментатора Форбса, главни разлог због којег треба ликвидирати Г7 је превелики утицај Запада у организацији.
„У 21. веку нема просто никаквог смисла да западноевропске државе — Француска, Немачка, Италија и Велика Британија — заузимају тако високу позицију у глобалном управљању.“
Очување „Велике седморке“ у 2016. години је апсурдна аномалија. Њена алтернатива може бити реструктуризација и оздрављење „двадесеторке“, уз услов да европске земље не добију аутоматски статус светских сила, констатује Леман.
