Та аквизиција би, по оцени „Бајера“, створила глобалног лидера у пољопривреди, а професор на Пољопривредном факултету др Миладин Шеварлић сматра да само економски разлози нису основ за такву понуду.
Понуда за преузимање „Монсанта“ од стране „Бајера“ је финансијски импозантна, али она изазива и одређене дилеме, каже Шеварлић за Спутњик. Он указује на обострано значајне односе САД и Немачке, али и сматра да је понуђена сума већа од 60 милијарди долара невероватна.
„Не верујем да су економски разлози основ за такву понуду. Мислим да је разлог нешто друго. Једноставно, ’Монсанто‘ и друге корпорације у сфери ГМО нису до сада успеле да се пробију на тржиште Европе, изузев минорне заступљености у структури пољопривредне производње у Румунији и Шпанији“, констатовао је Шеварлић.
Он сматра да то спајање треба сагледавати имајући у виду „све видљиве и невидљиве“ финансијске токове између САД и ЕУ.
„Спајање говори да је понуда ’Бајера‘ у функцији Трансатлантског трговинског и инвестиционог споразума који САД и ЕУ тајно преговарају већ неколико година и који очигледно има за циљ да мултинационалне корпорације у сектору ГМО под повољнијим условима дођу на тржиште ЕУ, и оних које су у процесу придруживања, међу којима је и Србија“, оценио је Шеварлић.
„Бајер“ је своју понуду објаснио приликом за глобалног лидера у пољопривредној индустрији. Немачка фирма очекује да ће спајање две компаније довести до раста зараде за око милијарду и по долара након три године. „Волстрит џурнал“ пише да би две компаније заједно држале око 28 одсто глобалног тржишта пестицида и хербицида.
Шеварлић напомиње да се две трећине земаља ЕУ изјаснило против узгоја ГМО, али и подсећа да су управо САД, под утицајем Монсанта, кумовале томе да се промени начин одлучивања о узгоју ГМО усева у ЕУ.
Тако се, подсећа он, одлука не доноси на нивоу ЕУ, консензуском свих 28 земаља, већ је препуштена појединачним државама чланицама. Веровали су да ће лакше сломити сваку појединачну чланицу ЕУ, оценио је он.
„Сада су се поједине државе побуниле из страха да ће због непостојања граница између земаља ЕУ слободан промет робе омогућити да се са територије земље која уђе у производњу ГМО они без контроле стићи у земљу која је то забранила. Зато се опет размишља да одлучивање о томе буде враћено на ниво ЕУ“, каже Шеварлић. Он и у томе види једну од побуда за спајање, односно преузимање „Монсанта“ од стране „Бајера“.
Треба, додао је он, имати у виду и то да је после политичког и војног утицаја САД амерички капитал у земљама ЕУ врло значајан фактор и да се зато не зна какви се конци вуку иза преузимање „Монсанта“ и ко стоји иза тог капитала. То ћемо, сматра Шеварлић, знати за неколико година или када буду познати ефекти таквог преузимања.
„Монсанто“ је покушао да уђе на европско тржиште и прошле године, куповином швајцарске хемијске компаније „Сингента“, али је она одбила обе понуде, оценивши да је и она већа, вредна 47 милијарди долара, недовољна.
„Монсанто“ је у последњем кварталу фискалне 2014-2015. године забележио губитак и пад профита. Губитак је био већи од очекиваног и износио је 495 милиона долара, саопштила је тада управа компаније, најавивши да због тога намерава да отпусти 2.600 запослених у наредних 18 до 24 месеца.
Са губицима је наставио и у првом кварталу ове пословне године, која је за „Монсанто“ почела у септембру. У првом кварталу, завршеном 30. новембра, „Монсанто“ је евидентирао губитак од 253 милиона долара или 56 центи по акцији, у поређењу са профитом од 243 милиона долара или 50 центи по акцији из истог периода годину пре.