Препоруке за Србију су оријентисане ка наставку спровођења мера фискалне консолидације, решавању статуса државних предузећа, наставку реформе јавне управе и имплементације програма трансформације Пореске управе, прецизирало је у свом саопштењу Министарство финансија.
Од једнаке важности су, како се наводи, и подршка реализацији стратегије решавања питања проблематичних кредита и стратегији динаризације, унапређењу реализације капиталних издатака и напредак у припреми пројеката изградње гасне интерконекције Бугарска-Србија, завршетак изградње путева на Коридору 10 до краја 2017. године, као и унапређење пословног окружења и циљаних политика тржишта радне снаге са посебним препорукама.
Састанку у организацији Савета ЕУ за економска и финансијска питања присуствовале су делегације земаља Западног Балкана и Турске, а том приликом су усвојени заједнички закључци дијалога за економска и финансијска питања, чија реализација ће бити заједнички праћена у наредном периоду, у оквиру процеса приступања и процеса придруживања ЕУ.
Тема дијалога био је документ под називом „Програм економских реформи од 2016. до 2018. (ЕРП)“, који је почетком године достављен Европској комисији.
Сврха дијалога јесте да се Западни Балкан и Турска припреме за учешће у координацији економске политике ЕУ у будућем периоду, која се унутар ЕУ обавља у оквиру процеса „Европског семестра“.
На састанку су учествовали представници Западног Балкана и Турске и европских институција као што су Савет ЕУ, Европска комисија, Европска централна банка, Еуростат. Испред Савета ЕУ на министарском нивоу представљене су државе-чланице задужене за председавање Саветом у актуелном периоду — Холандија, као и Словачка и Малта — наредне две државе које ће председавати Саветом.
Делегацију Србије, поред министра Вујовића, чинили су и државни секретар у Министарству финансија Милован Филимоновић и представници Народне банке Србије.
Подсећања ради, „Програм економских реформи” је документ који је Србија, као држава-кандидат за пријем у чланство ЕУ, у претприступном периоду израдила ради успостављања платформе за ефикасније фискално планирање и координацију економских политика.
ЕРП садржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике, као и конкретне приоритетне структурне реформе, којима се непосредно подржава макро-фискални оквир, отклањају препреке привредном расту и повећава конкурентност националне економије. „Програм економских реформи од 2016. до 2018. (ЕРП)“ Влада Србије усвојила је 3. марта 2016. године.
