Европски комесар је рекао да је са Хрватском постигнуто политичко решење о питању отварања Поглавља 23 у преговорима Србије и ЕУ.
„Нашли смо решење синоћ. Очекујемо следеће недеље формалну одлуку о отварању Поглавља 23 са Србијом“, изјавио је Хан на питање новинара Танјуга у Бриселу.
Комесар Хан је објаснио да је Хрватска „имала забринутости“, од којих су неке већ биле разјашњене претходних седмица, и да је синоћ пронађена и формулација решења, прихватљива за све, када је реч о питању генералне јурисдикције.
Он није разјаснио решење, односно није обелоданио садржај формулације.
Отварање Поглавља 23 у приступним преговорима Србије са ЕУ било је званично блокирано од априла ове године, када Хрватска, једина од 28 земаља-чланица ЕУ, није дала своју сагласност за отварање овог поглавља, које се односи на правосуђе и фундаментална права.
Загреб је као званичан разлог изнео резерве када је у питању закон о регионалној јурисдикцији Србије у процесуирању ратних злочина, заступљеност хрватске националне мањине у Парламенту Србије и пуну сарадњу Србије са Трибуналом у Хагу.
Европска комисија, која је од почетка говорила да не може да прихвати овакво условљавање Хрватске, данас је поновила да се њен став, када су у питању мерила за отварање Поглавља 23 са Србијом, остао исти.
Танјуг је у дипломатским изворима у Бриселу добио нешто прецизније објашњење, из којег се могу растумачити „оквири“ у којем ће бити „формулација“ о којој је комесар Хан говорио.
Ти извори наиме наводе да разумеју да су за Хрватску ово осетљива питања, али и поручују да се „она морају решавати на билатералном нивоу, а не укључивањем у евроинтеграциони процес“.
Поновљено је тако да се од Србије не може тражити да повуче закон када је у питању генерална јурисдикција, јер сличан имају и неке државе-чланице ЕУ.
„У нацрту заједничке преговарачке позиције, која је сада договорена са Загребом, постојаће и одредба којом се упозорава да не сме бити дискриминације у примени овог закона“, објашњава Танјугов извор у Европској комисији.
Када су у питању права хрватске мањине у Србији, у Европској комисији кажу да се ни то не може поставити као формални услов Београду, јер су права мањина различито решена од државе до државе-чланице.
Пуна сарадња са Трибуналом у Хагу, кажу у Европској комисији, никада није ни била спорно питање, јер постоји захтев, али и оцена о пуној сарадњи Србије са Трибуналом у Хагу. У Европској комисији кажу да ће и поред блокаде отварања Поглавља 23, која је трајала три месеца, после постизања политичког консензуса, бити могуће завршити све техничке процедуре, како би поглавља 23 и 24 била отворена до краја јуна, како је и планирано.
Сада преостаје да холандско председништво ЕУ сазове комитет сталних представника амбасадора-чланица ЕУ који ће идуће седмице усвојити коначну одлуку.
Хан је, иначе, у образлагању перспективе европске интеграције Западног Балкана рекао да ће 2017. бити пресудна година јер „грађани само губе стрпљење“.
