Ковач је претходно рекао да Хрватска инсистира на потпуној сарадњи Србије са Хашким трибуналом, на поштовању мањинских права хрватске заједнице у Србији и обезбеђивању њиховог присуства у парламенту, као и на такозваној регионалној јурисдикцији.
„С обзиром на то да сам се годинама бавио свим овим питањима, са пуном одговорношћу могу да кажем да је у Србији, у областима о којима је говорио Ковач, у протеклих 15 година остварен је највећи напредак“, казао је Љајић у изјави достављеној медијима.
Потпредседник српске владе истакао је да је у сарадњи са Хашким трибуналом Србија испунила све своје обавезе у смислу изручења оптуженика и као ниједна земља у региону испоручила 45 лица, укључујући ту и бивше председнике, чланове владе, начелнике генералштаба, највише представнике цивилних и војних обавештајних служби.
„Подсећам да је сарадња са Хагом практично завршена у условима када тај суд својим поступцима и одлукама ни најмање није учинио да се та сарадња олакша“, додао је Љајић.
Када је у питању јурисдикција суда за ратне злочине, Љајић је навео да Хрватској није сметало када је због те исте јурисдикције у Београду суђено оптуженима за злочине у Овчари.
Сада је одједном то постало проблем у билатералним односима, иако више земаља-чланица ЕУ имају исте законе, са идентичним надлежностима као суд за ратне злочине у Србији, навео је Љајић.
Што се тиче права мањина, Љајић је рекао да све међународне релевантне организације, као што су УН, ЕУ, ОЕБС, Савет Европе, Стејт департмент, констатују да је Србија направила импозантне резултате и да је поставила високе стандарде заштите људских, а посебно мањинских права.
Србија, као једна од ретких земаља, поштује како индивидуална, тако и колективна права мањина, укључујући и право на културну аутономију. То се не би могло рећи за многе државе, укључујући ту и неке чланице ЕУ и Хрватску, тврди Љајић.
Говорећи о хрватским примедбама везаним за заступљеност мањина у парламенту, Љајић каже да Србија има одредбу изборног закона о тзв. природном прагу, који мањинама омогућава улазак у парламент са цензусом од свега 0,4 одсто.
Љајић је подвукао да не постоји држава у ЕУ која безусловно омогућава свим мањинским заједницама улазак у парламент и да то не омогућава ни Хрватска својим изборним законом.
Потпредседник Владе је закључио да Србија жели најбоље могуће односе са Хрватском, пре свега економске, јер за то постоји интерес привреда обеју земаља, али и да хладне главе жели да уђе у процес решавања наслеђених проблема из прошлости.
То се може постићи једино сталним разговорима, билатералним консултацијама, тражењем компромисних решења, а не ултиматумима, блокадама и притисцима, закључио је Љајић.
Министар спољних и европских послова Хрватске Миро Ковач изјавио је данас да је званични Загреб близу решења које би требало да омогући Србији наставак преговарачког процеса о њеном путу ка ЕУ и отварање поглавља 23.
Европски комесар Јоханес Хан, међутим, јуче је на конференцији за новинаре у Бриселу саопштио да је са Хрватском постигнут договор о томе да се омогући Србији отварање поглавља 23 у јуну.
