Он је, говорећи на Самиту 100 бизнис лидера југоисточне Европе, казао да су неке државе ушле у прикривени и латентни сукоб, и да због тога није било напретка у прошлом периоду, те је заустављен тренд добрих односа на Балкану.
То је, према његовом мишљењу, можда изазвано мигрантском кризом, кризом у ЕУ, јачањем ултранационализма, посебно у Хрватској, што, како је навео, „утиче на све нас јер се ради о великој држави у овом региону“.
Председник Србије истакао је да се у Европи добијају тренутно аплаузи за евроскептицизам, а земље региона желе у ЕУ и због тога треба да се молимо да Унија опстане, како бисмо могли да решимо своје проблеме.
Државе бивше Југославије, како је подсетио, наследиле су проблеме које, када би постојала воља, могу лако да се превазиђу.
„Мислили смо да смо били на добром путу да их превазиђемо и онда је уследила криза ЕУ. Криза је вишеслојна и није само криза проширења. ЕУ се налази пред питањем како треба да изгледа, да ли да буде скуп држава или федерација. Основна је идеја да буде скуп држава, али се осетило да постоји велика жеља Брисела да буде главни град Европе у којем се све одлучује и видело се да многе државе желе да се извуку из тога. Ко жели сада да уплаши ЕУ прети организовањем референдума“, указао је он.
Николић је казао да државе региона раздвојено иду ка ЕУ, свако са својим проблемима.
„Ништа не значи Србији да уђе у ЕУ а да не уђу све остале земље окружења“, оценио је он, додајући да недостаје заједнички наступ пред ЕУ, како би се показало да је регион јединствен у жељи да постане чланица Уније.
Када је реч о Србији, он је истакао да ће сигурно имати проблема са Поглављем 35, за које се не зна како ће се завршити.
„За остала 34 поглавља смо спремни, бар спремнији од неких чланица ЕУ, а појавиће се неко да нам то стопира“, додао је Николић.
Председник Србије је рекао да ће наша земља све учинити да постане чланица ЕУ, осим „оног“ услова који не смеју да нам поставе.
Он је Словенији захвалио на подршци на путу ка ЕУ, рекавши да она није себични члан Уније, док се неки други понашају „као бродоломник који се укрцао на чамац, а туче веслом оног који жели да се спаси“.
„Ми се спасавамо уласком у ЕУ, (спасавамо) своју економију, друштвено уређење, владавину права, људска права, слободу медија“, рекао је он.
Србија, како је најавио, неће подметати никоме ноге на путу у ЕУ, као и да би било све лакше ако би престали међусобно да то чинимо једни другима.
Истовремено је указао да је ЕУ показала своје слабости, тиме што није могла да се снађе у мигрантској кризи.
Он је додао да је против тога да Србија буде у НАТО-у, јер жели да никада више Србија не ратује, а оне који желе у војну алијансу је упитао да ли су сигурни да ли неће ратовати зарад неких виших циљева изван својих граница.
Србија, према његовим речима, нема непријатеља у свету, а тако и на Балкану и не жели да ствара непријатеље, али ће узвраћати ако је неко напада.
„Није наша слабост што понекад прећутимо комшијама и пријатељима када нам начине неко зло. У Србији изборе нико неће да добије тако што ће да каже да мрзи друге. Сада ће у Србији таквог да посматрају као лудака“, уверен је Николић.
Он је констатовао да се неке државе региона нису отргле таквог понашања или су се поново везале за тако нешто.
Николић је указао да је Црна Гора, на пример, решила питање демаркације са Косовом, које није признато од УН, мимо чланице светске организације Србије, али да се Србија не љути.
Такође, са Русима Србија има проблем када кажу да Крим има право на самоопредељење, правдајући то тиме да поштују одлуке ЕУ везане за Косово, на шта се, такође, Србија не љути.
„Пошто смо мали, као у животињском свету морамо да мењамо боју. Камелеон мора сваки час да мења боју, а слон не. Тако морамо да се прилагођавамо Истоку и Западу, и Србија је на добром путу и напредује“, закључио је Николић на председничком панелу, на којем су учествовали председници свих земаља региона изузев шефице хрватске државе Колинде Грабар Китаровић, која ће тек вечерас допутовати у Сарајево.
