Иако је европски комесар Јоханес Хан у четвртак у Бриселу саопштио да је са Хрватском постигнут договор о томе да се Србији омогући отварање Поглавља 23 у јуну, из Хрватске стижу другачији сигнали.
Наиме, министар спољних и европских послова Хрватске Миро Ковач изјавио је да није схватио зашто је Хан изашао са том информацијом, а да се претходно о томе нису договорили и поручио да та земља остаје при своји захтевима Србији за отварање поглавља.
Истовремено, загребачки „Вечерњи лист“ пише да је у Бриселу договорено да Србија неће процесуирати хрватске држављане. Овај лист тврди да у документу, о којем ће се расправљати на састанку ЕУ следеће недеље, пише да у процесима за ратне злочине мора да се избегне сукоб надлежности између држава, да Србија мора да сарађује са Хашким судом и спроводи све његове одлуке и пресуде, као и да у третману мањина Београд мора да поштује домаће и међународне обавезе.
Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о ЕУ, за Спутњик каже да је Хрватска једина земља бивше СФРЈ којој смета регионална јурисдикција Србије и додаје да то довољно говори о зрелости хрватског друштва да прихвати одговорност за прошлост која није сјајна ни за један од ових народа.
Према њеном мишљењу, Хрватска је остала усамљена у својим захтевима Србији за отварање поглавља 23 и 24.
„Чињеница да је Хрватска наставила да инсистира на испуњавању ових захтева довољан је доказ да, нажалост, сама није искористила претприступни период да унапреди своје институционалне капацитете, да се прилагоди чланству у ЕУ и савлада основну лекцију — да се одлуке у Унији донесе тако да се штите интереси сваке чланице, али и Уније у целини“, поручује Драгојловићева.
Како каже, у овом случају ЕУ и неке њене чланице, које су српску аргументацију о испуњавању услова много озбиљније схватиле, вршиле су одређени притисак на Хрватску, што је уродило плодом, па се може очекивати да ће поглавља бити отворена током холандског председавања Унијом.
Драгојловићева напомиње да ће конкретне информације о садржају договора и конкретним компромисима које су учиниле и једна и друга страна, бити познате након састанка у Савету, где ће тај документ бити презентован.
„Чак и да је Србија учинила неке уступке, мислим да је то добро, а Хрватска изгледа има проблем са тим како да то саопшти својој јавности, јер је непотребно демонстрирала снагу коју у ЕУ реално нема. Компромитовала је и себе и углед саме Уније и ако се ова прича заврши тиме да је Хрватска попустила, то ће јој бити лекција за будући период и отварање нових поглавља“, каже наша саговорница.
Поводом изјаве хрватског министра спољних и европских послова Мира Ковача, који је поручио да Србија пре отварања поглавља, односно „уписа на факултет“, мора „положити пријемни испит“, Драгојловићева каже да Србија не претендује да уђе у чланство у ЕУ преко везе и без знања, нити то занима њену Владу и грађане.
„На примеру Хрватске видимо колико је приступни период важан и да пуко чланство не значи ништа ако са собом не носи одговорност које то чланство подразумева“, поручује Драгојловићева.
Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник „Нове српске политичке мисли“, за Спутњик каже да би волео да више верује српским властима него хрватском листу, али да се плаши да је истина негде између, или чак нешто ближа ономе што тврди Загреб.
„Ово је ситуација у којој Загреб мора да покаже нешто добре воље због притиска из Берлина или Брисела, али тај притисак нипошто није тако интензиван да би Хрватска морала суштински одустати од својих захтева. С друге стране, Београду и новој влади потребна је нека добра вест из Брисела“, каже Вукадиновић.
Према његовом мишљењу, и хрватске и српске власти покушаће да домаћој јавности представе да нису попустиле.
„Мислим да ће се постићи неки компромис, али да ће већи искорак ипак направити Београд. Уосталом, када је реч о европском путу Србије, наша власт је чинила много веће и крупније уступке од овог који се тражи у спору између Београда и Загреба“, сматра Вукадиновић.
Александар Вучић, мандатар за састав српске владе, на конференцији за новинаре није желео да коментарише инсистирање хрватских власти да још нису дале сагласност на Поглавље 23, а инсинуације неких српских странака да је пристао на уступке одбацио је као — беспризорне. Вучић је додао да није заинтересован за различите тонове ЕУ И Хрватске овим поводом, и истакао да је Србија учинила све што је до ње.
