„Ту сорту људи ја називам балијама и Власима, примитивцима, јер друго и нису. Сваки Србин или Бошњак који се према овим планетарним трагедијама односи људски, моја су браћа“, поручио је поглавар Исламске заједнице у БиХ.
Та изјава изазвала је бурне реакције у региону, многи су остали запањени јер реч је о „умереном верском вођи“. Та констатација можда најбоље говори о томе колико је говор мржње на Балкану свакодневан. „Да комшији цркне крава“ за политичаре је: „Добро јутро“. Поздрав није стран верским вођама на овим просторима у последњих двадесет и пет година, а интензивира се о годишњицама великих страдања и у предизборној кампањи.
Коментаришући ову изјаву социолог Ратко Божовић за Спутњик каже да је очигледно да ратне секире још нису закопане. Никако да престане опскурна мржња која делује као наше унутрашње својство, то је не само друштвени проблем, већ и проблем личности које су едуковане више за мржњу, него за љубав, каже Божовић.
„Зато је помало необично кад таква изјава долази од свештеника, јер они би требало да буду миротворци, људи са највише толеранције према разликама, другима. Несрећа је да је и религија отишла у идеологију, што није добро. Мржња више одаје мрзитеља, него онога кога мрзи. Кад се то схвати биће мање мржње“, каже Божовић.
На питање да ли је Балкан плодно тло за говор мржње и да ли га је могуће зауставити, Божовић каже да је то јако тешко на хаотичном тлу које стално подрхтава. Овде једноставно нема услова за мир и толеранцију, јер ми немамо говор мира, каже Божовић.
„Ми имамо морални проблем. Када пострада морал, онда нема другости и другога, нема разумевања за разлике, коначно имамо национални или верски егоцентризам, све је усмерено ка оном што се тиче нас, а не ка оном другом. То се зове социјална ентропија, потребна је промена друштва изнутра, није то само питање личности“, каже Божовић.
Сличног мишљења је и историчар Драган Алексић који каже да је у суштини говор мржње увек постојао зато што је стварање заједничког непријатеља стари рецепт за хомогенизовање нације, које није страно ни Србима од борбе против Турака. Политички циљеви на исти начин остварују се данас у региону, каже Алексић за Спутњик.
„Да би се свест људи делимично променила, под условом да не постоје подстицаји ’одозго‘, треба да прође читава једна генерација, то је око тридесет година. Кад нова генерација преузме друштвене функције, позиције, а није директно оптерећена доживљајима из ратова, онда може да почне промена свести. Нажалост код нас се чак и Други светски рат инструментализује, зато што се то подстиче из одређених центара са одређеним циљевима. Док год то постоји, док неко подстиче говор мржње или ствара слику заједничког непријатеља, ти антагонизми неће престати. НВО сектор томе чини лошу услугу“, подсећа Алексић.
Он додаје да ће без обзира на евентуалне промене у друштву питање геноцида у Сребреници бити камен спотицања све док се о њему коначно не изјасни и наука. Док се тиме баве невладине организације, нема краја ни говору мржње, каже Алексић.
Врана врани очи не вади, тешко је очекивати да ће се то догодити јер од распада заједничке државе на Балкану савршено функционише непотписани пакт невладиног сектора и екстремних националистичких организација. Јер ако би неким чудом, декретом, био избрисан говор мржње, и једни и други би остали без посла, престала би потреба за њиховим постојањем.
О продуктима симбиозе та два пола најбоље говоре коментари на друштвеним мрежама на ову и сличне изјаве. Тамо рат као да никада није ни престао. Добру дефиницију инсистирања на поделама које воде говору мржње и сваког часа могу да нас увуку у нове сукобе, недавно је дао култни музичар Рамбо Амадеус рекавши да су то теме које се сервирају народу који има до 300 евра прихода месечно.
„Кад плата пређе 500 евра, онда почиње разговор о гардероби и кафићима. Кад пређе 1.000 евра, онда су топ тема здрава храна, летовања и зимовања, а кад се попне на више од 3.000 евра онда престаје свако паламуђење. Људи онда причају о временској прогнози и љубави“, рекао је Рамбо и изазвао бројне коментаре на интернету.
Управо они који су нас довели довде, купили су и наше фабрике у којима ћемо, чини се, вечно радити за 300 евра о којима Рамбо говори. Говор мржње део је спирале зла у који су нас увукли и из које очигледно тешко да постоји излаз. Притом, нико није приметио да је „умерени“ реис и када је увредио Србе и када је покушао да се извуче из непријатне ситуације, два пута увредио један други народ — Влахе.
