Руски председник Владимир Путин потписао је неколико споразума о економској сарадњи са Грчком током његове прве посете земљи-чланици ЕУ након више од годину дана. Последњи пут Путин је посетио Мађарску у фебруару 2015.
У јуну би Брисел требало да одлучи о продужавању санкција Русији. Истовремено би Москва могла да продужи ембарго на увоз прехрамбених производа до 2017. Последња мера задала би ударац европској пољопривреди, закључује Фигаро.
Италија и Мађарска су већ изразиле своје нерасположење за продужавање санкција. Немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер признао је да би овога пута могло бити много теже да се постигне једногласна одлука. Штајнмајер је додао да би санкције могле постепено да се укидају, уколико се постигне напредак у испуњавању Минског споразума до краја јуна.
„Што се тиче санкција, то није наш проблем. Нисмо их ми увели. Ми смо предузели одговарајуће реципрочне мере. Чим наши партнери буду спремни да укину санкције и ми ћемо укинути свој ембарго“, изјавио је председник Путин.
Упркос чињеници да грчки премијер Алексис Ципрас има добре односе са Путином, Атина зависи од европских кредитора и највероватније ће гласати за заједнички став ЕУ о антируским санкцијама, наводи лист.
Међутим, Ципрас је критиковао „врзино коло санкција, милитаризацију и реторику хладног рата“ у Европској унији. Он је рекао да би Грчка могла да буде „мост пријатељства и сарадње“ између Русије и ЕУ, као и између Русије и НАТО-а.
Да би превазишла негативне ефекте санкција, Русија је Грчкој понудила неколико заједничких пројеката. Москва је заинтересована за приватизацију железничке компаније „ТрејнОСЕ“ и жели да купи акције у грчким лукама.
Још једна заједничка тачка Москве и Атине је њихов однос са Турском. Питање војне сарадње Русије и Грчке је важно, с обзиром да Атина има сталан задатак да обуздава Анкару, изјавио је саветник руског председника Јуриј Ушаков.
Председник Русије је у Атини рекао да постоји информација да Турска жели да се помири са Русијом. Москва је спремна да настави сарадњу, али жели конкретније кораке Анкаре.
„Чули смо оптужбе турских власти, али нисмо чули извињења. И нисмо чули да постоји спремност да се компензује губитак. Чули смо изјаве о жељи да се настави сарадња. Ми такође желимо да наставимо сарадњу, ми је нисмо уклонили. Деценијама смо све чинили како би руско-турски односи дошли на јединствен ниво партнерства и пријатељства. Ово пријатељство између руског и турског народа је, заправо, достигло веома висок ниво. Ми то веома ценимо“, изјавио је Путин на конференцији за медије у Атини.
Он је додао да Русија чека конкретне кораке турске стране, напомињући да се контакти одржавају и да Анкара зна шта Русија очекује.
Главни руско-грчки пројекат је гасовод „Посејдон“. Након што су пројекти „Јужни ток“ и „Турски ток“ отказани, постојала је идеја да се гасовод постави испод Црног мора. Нови гасовод ће можда проћи преко Бугарске до Грчке и Италије.
Међутим, постоји оправдана бојазан да гасовод неће бити изграђен. У последњих 26 година Грчка је имала три неуспела покушаја да постане енергетско чвориште за Русију.
„Спремни смо да размотримо сваки гасоводни пројекат, без обзира на политичку климу, али желимо да добијемо прелиминарне гаранције“, изјавио је Путин.
