Истога дана када је објављено да су се лидери Г7 договорили да санкције Русији у јуну буду продужене, уз спремност да буду и појачане уколико то буде било неопходно, горњи дом Парламента Француске изгласао је резолуцију у којој се захтева да се санкције према Русији ублаже.
Само дан касније, немачки „Шпигл“ је објавио да иза кулиса Бундестага немачки политичари кују планове за ублажавање санкција Русији.
Горњи дом Парламента Француске је малтене једногласно изгласао тај документ, за њега су гласали и социјалисти на власти, док је у исто време њихов и лидер Француске у Јапану био сасвим супротног мишљења. У исто време, на бизнис форуму „Дан предузетника: Русија у Мекленбургу Предња Померанија“ вицеканцелар Немачке Зигмар Габријел позвао је на прекид изолације Русије и ступање у дијалог са њом. Тако је говорио вицеканцелар, док је канцеларка Ангела Меркел, као и Оланд, у Јапану гласала за санкције, изјавивши да је „прерано укинути их у било ком степену“.
Фијаско са санкцијама
А да ли су санкције имале успеха? „Не! То је потпуни фијаско“, рекла је својевремено италијанска посланица у Парламентарној скупштини Савета Европе Дебора Бергамини. Након увођења санкција, Италија је 2014. године изгубила најмање 1,25 милијарди евра од извозних прихода.
Савет италијанске области Венето је пре десет дана отишао корак даље и донео резолуцију којом се Влада Италије позива да разговара о политици ЕУ према Криму и да тражи укидање санкција према Русији. Венецијанци желе да успоставе односе са Русијом како би, кажу, помогли бизнису који трпи губитке од антируских санкција.
Аустријски институт економских истраживања израчунао је да ће, ако санкције остану на снази још неколико година, ЕУ изгубити 92 милијарде евра и више од 2,2 милиона радних места.
Ако није француски, италијански, немачки… Јасно је чији је интерес да се ослаби Русија. По цену да због санкција „комшији цркне крава“. И буквално.
Због ембарга на увоз пољопривредних производа из ЕУ, којим је Русија одговорила на санкције, највише су страдали пољопривредници. А због увођења санкција Москви, на крају се испоставило, страдали су мање-више сви. Русија је, лакше него што се мислило, поднела тај терет, иако је додатно био отежан ниском ценом нафте, њеног стратешког извозног производа. Западу, пре свега великом броју компанија, а поготово Немачких, које послују на руском тржишту, то се обило о главу.
Руско-немачки трговински обрт опао је за безмало 12 милијарди евра, констатовао је председник Руско-немачке трговинске коморе Михаел Хармс.
Амерички министар финансија Џек Лу још у марту је упозорио Конгрес да ако санкције „учине бизнис окружење превише компликованим или непредвидивим или буду претерана сметња новчаним токовима у светским оквирима“, онда финансијске трансакције могу да почну да заобилазе САД.
У Г7 не желе да чују
„Морамо бити свесни ризика да претерано коришћење санкција може да поткопа наше водеће позиције у глобалној економији и ефикасности самих санкција“, рекао је Лу. Али све то није имао ко да чује.
Најновије опирање Немачке и Француске даљим санкцијама Русији потврдило је њихов фијаско, али и да цури време групи седам најразвијенијих земаља (Г7). Док су они дебатовали на самиту у Јапану и усвајали закључке и декларације, живот је ишао неким други током.
Како после свега озбиљно схватити Г7 и њихове самите који су већ неко време претворени у најобичније причаонице у нади да ће се макар очувати привид да седморо, односно САД, решавају судбину света. А свет се у међувремену толико променио. Виде то и САД, али се тешко мире са чињеницом да је прошло време у коме је Вашингтон заводио ред широм планете.
Изгледа да после овог најновијег самита нема више ни привида. Развејао га је реалан живот у који су морали да се врате његови актери.
Како рече коментатор „Форбса“ Жан-Пјер Леман, самит Г7 у Јапану требало би да буде последњи, а требало би га ликвидирати због превеликог утицаја Запада у глобалном управљању, непримереног 21. веку.
Најсликовитије их је дефинисао председник Комитета за међународна питања Савета Федерације Константин Косачов, рекавши да подсећају на партијску конференцију из времена СССР-а, затворени клуб који прати сопствене интересе, неспособан да генерише „додатну вредност“ у међународним односима.
Ко се још сећа некадашњег директора Светске банке Роберта Зелика и његове пророчке прогнозе да је свету уместо Г7 потребан Фејсбук за мултилатералну економску дипломатију.
Још 2008. године оценио је да је група седам најразвијенијих земаља превазиђена и да треба да је замени ново тело у чијем раду ће учествовати и азијске и латиноамеричке привреде у успону.
„Нећемо створити нови свет преправљајући стари“, упозорио је он тада на Петерсон институту за међународну привреду у Вашингтону.
Нова група не треба да има ограничен број земаља, треба да буде флексибилна, да се мења током времена да би се прилагодила новим околностима и новим светским силама, закључио је Зелик.
Свима је све јасно, али је најтеже сурово сударање са реалношћу да се свет геополитички и економски потпуно променио.
