Коришћење модерних технологија постало је стандард од кога се не одступа и ствар престижа, како у корпорацијама и државним администрацијама широм света, тако и међу обичним светом. Државе користе суперкомпјутере како би прорачунале варијанте политичких понашања људи, модерно наоружање све више се заснива на информационим технологијама, а нормалан живот се не може замислити без интернета и мобилних телефона.
Старим компјутерима управљају нуклеарним оружјем
Утолико је чудније зазвучала вест да америчке нуклеарне снаге користе технологију из седамдесетих година прошлог века. Тако барем пише у извештају америчке Државне ревизорске агенције. Ова агенција тврди да се за одржавање застарелог комуникационог система који се заснива на Ај-Би-Емовим компјутерима серије 1 и осмоинчним флопи-дисковима, троши 61 милијарди долара новца пореских обвезника годишње, што је три пута више него што је потребно да се систем модернизује. Стога је агенција наложила Пентагону да отпочне модернизацију система.
Међутим, да ли је коришћење модерних технологија увек боље и корисније? Када је Викиликс дошао до огромног броја строго поверљивих депеша Стејт департмента и објавио их, избио је скандал међународних размера. Реч је било о 250.000 докумената похрањених на неколико компакт-дискова. Да ли би из српског Министарства спољних послова могао да процури толики број строго поверљивих докумената, упитао је потписник ових редова високог службеника тог министарства.
Може, уколико би неко фотокопирао 250.000 папира и виљушкаром их утоварио у камион, гласио је одговор, јер се строго поверљива документа у Србији пишу на писаћим машинама, шаљу из иностранства радио-везом као тзв. криптозаштићени телеграми (КЗТ) и чувају у архиви у форми хартије. Не скенирају се и не пребацују се на дискове.
Мало пешице, мало технологија
Према речима српског обавештајног ветерана Божидара Спасића, најбољи је комбиновани приступ. Обавештајним и контраобавештајним службама свакако је лакше да, користећи нове технологије, имају многоструко више могућности за прикупљање података, него раније, када су се извештаји куцали на писаћим машинама.
„Међутим, када погледате практично, у раду обавештајних и контраобавештајних служби, увек је било мање ’проваљивања‘ када сте имали писани извештај руком, па га похраните“, објашњава Спасић.
У стара времена, главни компјутерски систем у коме се све налазило биле су главе обавештајаца, додаје Спасић.
„То је систем који никада нисте могли да провалите. Технологија је омогућила да имате велики обим који се налази у систему, али и велику опасност да вам се ти подаци разлију тамо где не желите“, каже Спасић.
Према његовим речима, начини заштите од провале информација зависе од државе до државе и од система до система.
„У Русији постоји комбиновани систем чувања података, и у папирима и технологији. На тај начин омогућавате себи да податке, ако будете проваљени у једном систему, извучете из другог. Међутим, на Западу је све компјутеризовано. Посебно су Американци у потпуности ушли у сфере технологије, али то за њих представља велику опасност. Нема већих афера од проваљивања америчке технологије. Када погледате са којим успехом Руси штите своје податке, а са којим успехом их Американци не штите, јасно је да боље мало ићи пешице, а мало технологијом“, објашњава Спасић.
Подаци се ипак најбоље чувају у глави
На питање зашто Пентагон за контролу свог нуклеарног наоружања користи застрели компјутерски систем, један аналитичар је одговорио да је разлог тај да систем још увек функционише, алудирајући на бирократску тромост када су промене у питању.
Међутим, разлог може да буде исти као и онај због кога српско Министарство спољних послова користи писаће машине приликом писања својих шифрованих порука — тешко га је провалити. Са овом тезом сагласан је још један српски обавештајни ветеран, Андрија Савић, бивши директор БИА.
„Враћање на почетне технологије вероватно даје већу сигурност у заштити комуникационо-информационих система. Мислим да је у оквиру става Пентагона вероватно садржана и бојазан због енормног појачања руске војне технологије“, објашњава Савић.
Развој технологије увек је ишао руку под руку са обавештајним пословима. Према речима шефа британске обавештајне службе Алекса Јангера, технологије као што су интернет, велике базе података или дронови представљају благодат за шпијуне, коригујући људски фактор у обавештајним пословима.
Он је, међутим упозорио и на „тамну страну глобализације“, на доступност технологије свима и свакоме, па и терористима, који данас могу да се служе сличним, ако не и истим технолошким методама као и обавештајне службе.
Међутим, изгледа да је дошло до засићења — претерано ослањање на технологију која је постала доступна свима омогућило је и Викиликсу и Едварду Сноудену да узбуне светску јавност поверљивим подацима америчке обавештајне заједнице.
Зато је обавештајцима најбоље да се врате старим методама уз умерено коришћење технологије, а да податке чувају као у стара времена — у својим главама.
