„Одлуку да Пољска 2022. године смањи куповину руског гаса свакако треба посматрати са аспекта притиска који Сједињене Америчке Државе врше на све земље у Европи како би смањиле потрошњу природног гаса који стиже из Русије. Мислим да су то само политичке одлуке, да у свему томе нема праве енергетске и економске безбедности“, рекао је Вулетић за Спутњик.
Пољска сматра да је важећа ценa гаса из Русије прецењена. Током 2015. године ПГНиГ је од „Гаспрома“ захтевала ревизију тарифа. Према овом уговору, потписаном 1996. године, који истиче 2022, Пољска добија до 10,2 милијарде кубних метара руског гаса годишње. Потрошња земље износи скоро 15 милијарди кубних метара.
Да би смањила зависност од руског гаса, Пољска је изградила први терминал природног течног гаса у земљи. Он омогућава земљи да купујe гориво у скоро свакој држави на свету.
Притом, експерти истичу све веће губитке Варшаве. Тако је, на пример, гас са Блиског истока 2,5 пута скупљи од руског.
Намера Пољске је и да реализује пројекат гасовода у Северном мору, који ће Пољској омогућити да добија средства из Норвешке преко Данске и Балтичког мора.
Вулетић, међутим, подсећа да ће, према проценама Међународне гасне уније, до 2030. године производња гаса у Норвешкој бити 30 одсто мања. То значи да Пољска из те земље неће моћи да добија оне количине које добија у овом тренутку.
Пуко додворавање Американцима
Куповина течног природног гаса из Америке, Африке, Океаније, свеједно, с друге стране, знатно је скупља од руског гаса, напомиње он. Он потез Пољске види као додворавање Американцима. Не спорећи да је диверзификација набавке гаса добра, он ипак наглашава да га треба набављати од онога ко га има.
„У сваком случају је добро имати више добављача. Али у овом тренутку, од свега онога што Европа може да добије, ових 160 милијарди кубних метара гаса које годишње добија од Русије је нешто што је сигурно“, каже Вулетић.
Он напомиње да су процене Гасне уније да ће до 2030. потрошња природног гаса у Европи порасти 30 одсто, због чега истиче да за набавку скупљег гаса нема никаквог оправдања.
„Зато најава Пољске лепо звучи како би ’велики брат‘ био задовољан. То је само политичка изјава у којој реалности нема“, каже Вулетић.
На питање да ли би САД жртвовале део цене свога гаса да би потиснуле руски са европског тржишта, Вулетић каже да се то никада неће догодити.
„Американци ни за један једини цент своју цену гаса неће да спусте јер они само гледају како да зараде. Тако су се понашали до сада, тако ће и од сада. Где год могу да узму — узеће, а да дају јефтиније, то неће моћи“, категоричан је Вулетић.
Уступци би требало да буду узајамни
Председник Савеза произвођача нафте Русије Генадиј Шмал, такође, сматра да Пољаци пре него што донесу неке дугорочне одлуке треба добро све да проанализирају. Сматра и да „Гаспром“ може да учини уступке, али да они треба да буду узајамни.
Шмал, такође, сматра да су мале шансе да Пољска по истеку уговора са „Гаспромом“ 2022. године пређе на куповину норвешког гаса јер та земља смањује производњу.
„Дугорочни уговори функционишу по принципу ’take or pay‘, односно узми или плати. У том смислу, заиста, зашто би Пољаци плаћали за гас који нису узели? То је један део проблема, а други је то што, видите, чак и Норвешка током последњих пар година не повећава већ смањује производњу гаса“, каже Шмал.
Он напомиње да Норвежани у принципу и немају могућности да производе више него што то сад чине.
„Ако се узме да цела Европа сада углавном користи руски и норвешки гас, а плус је ту још и Велика Британија, и с обзиром на неке друге околности, верујем да нема шанси да се у Пољској заиста и појави тај норвешки гас. Тим пре што гасовод који се сад гради такође много кошта“, кaжe Шмал за Спутњик.
Оценивши да Пољаци „увек имају своју тачку гледишта и у политичким и економским темама“, он је подвукао да би они требало све пажљиво да израчунају и проанализирају пре него што донесу неке дугорочне одлуке.
Преговарање је, додаје Шмал, увек корисно и добродошло у трговини.
„Сматрам да то наши људи који се баве преговорима у име ’Гаспрома‘ добро знају, и да се тако и понашају. Ако буде потребе, мислим да можемо да изађемо у сусрет другој страни. Ипак, уступци би требало да буду узајамни“, закључио је председник Савеза произвођача нафте Русије.
